krišom sluša
ono što govorimo
krade naše lepe slike
za svoja
unapred besmrtna dela
ti sediš pored mene
kratka suknja i gola ramena
butine u svilenim čarapama
ne skidam pogled sa njih
dok
između dva čitanja
ispijam vinjak
to najgore
piće
koje je devedesetih
imalo boju likera
od čokolade
i izazivalo težak mamurluk
u zagušljivoj sali
nas nekoliko
čitamo pesme
i niko nas ne sluša
osim možda matorog
nacionalnog klasika
gledam ti u noge
i sve brže ispijam
taj otrov od vinjaka
guraš mi u ruke knjigu
tvoje drugarice lezbejke
kažeš ovo je dobra poezija
batali
kažem ti
ta se loži na smrt
i kad se na kraju budemo
rastali
otićićeš sa mužem
ućićeš u kola
tvoje noge
gaziće papučice
za gas
kvačilo
kočnicu
listovi će se zatezati
u sjajnim čarapama
a ja baš sad buljim u njih
i ne znam da li mogu da prestanem
kao što ni ti ne znaš
šta bih ti sve radio
da smo negde
napolju sami
u mraku
šta god to bilo
znaj da
ne bi trajalo dugo
sigurno ne bi trajalo
dugo.
ČARLI MENSON JE STIGAO U SRBIJU
Čarli Menson
je stigao u Srbiju
iako niko nije mislio
da to može da se desi
stigao je
nekako u isto vreme
kada je Sabor u Guči
uvršten u događaje
od nacionalnog značaja
iako ga niko nije zvao
Čarli Menson
je ipak došao
u pravo vreme
sreli su ga
kako šeta naoružan
prašnjavim
seoskim putevima
i puca u sve što se pomera
kako kraj Dunava
razgleda obalu
baca nož
i delove raskomadanih tela
u reku
kako
na poslednjem spratu
jedne višespratnice
u kupatilu
pakuje krvave ostatke
u plastične vreće
(i kasnije ih razvozi
po kontejnerima)
i sve to nema veze
što su Stounsi
najzad svirali ovde
na poziv njihovog
satanskog visočanstva
možda sve to ima veze
sa politikom
tranzicijom
ali možda i nema
možda neke stvari
naprosto
nikad nemaju veze
ni sa čim.
ČETVRTA USAMLJENA DEVOJKA
Ona ima
bedno plaćen posao u piljari
i iznajmljen stan
u podrumu trošne zgrade
samo vikendom
postaje Saloma
i dobro zarađuje
igrajući bosonoga
u lokalnom noćnom klubu
ne voli bol
ali igra
po žaru uglja
po žaru očiju
koje je netremice gledaju
gasi opuške
uzavrele želje usamljenih ljudi
možda će jednog dana
nekom od njih roditi
plavokosog sinčića
i živeće svo troje srećni
ipak pomišlja
da ni dečakov otac
ne može biti
drugačiji od prethodnih
muškaraca s kojima je bila
i da će i on na kraju otići
na Maltu
da radi u fabrici
za preradu ribe
i više se neće vraćati
ni javljati
ali
zato će njihov sin
zgodni, plavooki mladić
završiti škole
i postaće
slavni konstruktor
mašine za filetiranje
i viđaće ga samo na
naslovnim stranama
inostranih magazina
za bogate i uspešne
i biće strašno ponosna
na njega
na
svoj jedini uspeh
a dotle
ona se vraća kući sama
u iznajmljeni stan
gde svake večeri
maže stopala lekovitim uljem
i leže u neugrejan
krevet.
ODUZIMANJE
Čitao sam pesnika
koji je žalio
za pčelom
koju je ubio
nisam ga nikada sreo
da bih ga upitao
da li se ikad pokajao
zbog toga što je uradio
u junsko poslepodne
nešto pred pljusak
dok sam razgovarao telefonom
pčela je uletela u sobu
zujala je
povremeno se odbijajući
o prozor
ne prekidajući vezu
dohvatio sam notes
i iz drugog pokušaja
zalepio je za staklo
onda sam iz kuhinje
uzeo salvetu
obrisao mrlju
pokupio mrtvu pčelu
i bacio je u kantu za đubre
završio sam razgovor
seo u fotelju
i gledao oblake
kako postaju sve tamniji
mislio sam o pesniku
koji je napisao pesmu
o pčeli
koja se vrzmala oko njegovog lica
dok je čitao novine
i u kolikom je
stvaralačkom zanosu
on bio tada.
KLUB STEREO USPOMENA
Danas sam na pijaci
kupio knjigu
stereo stihova
antologiju rok poezije
staru zamašćenu pohabanu
godinama sam je viđao
na policama ljudi
čije kolekcije knjiga
uglavnom
nisu prelazile
desetak naslova
juče u baru
uz pivo
posle mnogo godina
sedeo sam
sa starim prijateljem
piscem
pričali smo o pisanju
i minulim vremenima
u kojima i nije sve bilo
baš tako crno
ili je
sa svakom
sledećom turom pića
stvarnost
delovala drugačije
danas na terasi
podignutih nogu
prelistavam jeftino plaćenu
knjigu
i pevušim stihove
bez muzike
nagomilane uspomene
su kao knjige
neke nepopravljivo dobre
neke nepopravljivo loše
nekad ih je možda
najbolje ostaviti
na miru.
MATURA
Poljupci na keju
nisu više naši
poljupci
i ispucale usne
od vetra
odavno su zacelile
kad proleće dođe
čežnja je njegov saputnik
i ženske štikle probadaju
asfalt
još nemilosrdnije
nikada nisam otišao
na svoje matursko veče
jer ga nisam ni imao
prespavao sam ga
kao i
većinu dosadnih stvari
u iščekivanju
pravog uzbuđenja
i sveta koji će se
sam od sebe
promeniti.
PO VISOKIM STENAMA
Na najneverovatnijim mestima
tražio sam Boga
bile su zadnje reči
Dena Osmana
(penjača bez konopca)
pre nego što se
nevidljivi lepak
potpuno sprao
sa njegovih dlanova.
MORFOLOGIJA BAJKE
Moji sinovi imaju
tri i šest godina
ne vole dečije pesmice
i zato slušaju hitove
Ramonsa
Kleša i Pepersa
koje pažljivo
biram za njih
hteli bi da budu muzičari
ali ne kad porastu
već odmah
i vole da izmišljaju
priče pred spavanje
neke svoje
verzije
poznatih bajki
gde vuk kroz šumu
vozi
ferari 360 spajder
a crvenkapa bere
otrovne pečurke
i onda je vuk poveze kolima
u duboki mrak
ali nikad ne uspem da
saznam kraj
jer
obično se uspavam
pre njih
verovatno zbog
sedativa
koji regulišu
moja lupanja srca
na nervnoj bazi
i onda sanjam
kako se moji sinovi smeju
laki i bezbrižni
dok protrčavaju
između dva bela
penasta oblaka
na prolećnom nebu
ta dvojica dečaka
koji će možda jednom
postati ljudi.
POSLEDNJI TABU
Gledaj da me ne zaboraviš
u krevetu
sa lopatom pod leđima
ili
cevčicom što viri iz grla
na hirurškom stolu
otvorene utrobe
sa svim onim kablovima
i svim onim aparatima
ili u fotelji
dok pratim
popodnevni TV program
star
usamljen
zaključan
postaraj se da sve bude brzo
kao što smo živeli
dok smo goreli
kao novogodišnje prskalice
prvo vatra-varnice-žar pa pepeo
i samo malo dima na kraju
koliko da
ostane miris
za nama
kada se ugasimo.
Željko Mitić, rođen 1976. godine u Nišu. Odrastao na pop-kulturi i andergraund književnosti. Promenio dve osnovne škole, dve srednje, dva fakulteta, dva puta služio vojni rok, proslavlja dve godišnjice braka, ima dvojicu sinova. Posle 13 godina bavljenja pisanjem dobio je priznanje za svoj rad u vidu pesničke zbirke Neonska nesanica u izdanju Matice srpske 2007. u ediciji Prva knjiga.
Pesme su mu objavljivane, prevođene i zastupljene.
