за прерано отишлом, њом,
умном, самосвесном, зрелом,
Ленком Дунђерском.
А она, тек скинувши земни стид
што дели и оно што спаја Бог,
тек отуд јасно препозна драгог свог,
песника змајевитог, горљивог,
вилинских моћи, чаробног
творца речи што шире студ
јер стижу ниоткуд, отуд
где свих висина разлике ћуте
спеваних у славу Пречисте
„Santa Maria della Salute“
А љубав, та сила неземаљска
обузе их тек да ова песма се роди,
„што само у заносу пророци је слуте“
и за њу знају душе распукнуте,
заувек здружене, надахнуте
васкрсле стихом, неоскврнуте
„Santa Maria della Salute“.
ИСПОВЕСТ
Зачела сам с првим мраком,
Исповеда се мисао,
Зграбио ме је и носио, носио
А ја сам расла, бујала
И распрснула се у песму,
Крваву мрљу на небу смисла.
И пуна сам музике
И не могу назад,
Ухваћена сам у ритму, слици
А покренули ме крици
Неизрециве душе, неме.
ГОВОРИШ
Говориш, говориш, речима бојиш
Магле нагле што ме овише давно.
Призиваш светлост ко додоле кишу
Да ме исправи, да те избави…
Говориш, чараш, душу отвараш
Ко врело што заборави на ток
Кад срна на појило сиђе.
Речи ме плаве, подижу, греју.
Говориш, именујеш жеље, путеве
Што воде у недосегнуто
Где ничу белине, вилински снови.
Где за све бива искупљење.
Искорак у живот нови.
САВРШЕНО САД
И нема више неизвесности
Како ће бити сутра, догодине.
Сад је савршено у својој извесности
Има редослед збивања
Има светао лик
Има ореол сјаја
Што ме напаја
Да кажем:
Јесам без краја
У НАЛЕТИМА СЕ ВРАЋА
У налетима се враћа моћ
Да се изрони из мртвила
Да се пошуме пустолине
Суморни предели празне душе.
У налетима се враћа воља
Светворног да сеје љубав
По биљу, трњу, погледима
Уморним, телима, снима.
У налетима се враћа чежња
За другим, за телом неким
За срцем својим занемелим
Да проговори, да просине.
У налетима се враћа бол
За собом, тобо,. Светом
Свим оним што биће
И кад потонеш у дубине.
Милица Јефтимијевић Лилић
Milica Jeftimijević Lilić rođena je 1953. godine u Lovcu kod Banjske, na Kosovu i Metohiji. Školovala se u rodnom kraju. Kosovskoj Mitrovici, Prištini i Beogradu. Završila je filozofski fakultet. Odsek za jugoslovensku književnost i jezik. Magistrilala je iz oblasti nauke i knjizevnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bila je profesor na univerzitetu u Prištini, u zvanju profesora više škole, sekretar Društva za srpski jezik i Društva književnika Kosova i Metohije.
Do sada je objavila dve zbirke pesama: Mrak, izbavljenje, KOV, 1995, Hibernacija, KOV, 1998 i knjigu proze Siže slučaja “Prosveta”, Beograd, 2002. Pesme su joj prevođene na: ruski, mađarski, turski, engleski. Saradnik je mnogih časopisa i listova. Piše priče za decu, eseje, književnu kritiku, recenzije, predgovore.
Zastupljena je Antologiji kosovskometohijske poezije 1950-1995, Danice Andrejević i Antologiji srpskog ljubavnog pesništva, Pere Zupca.
Do leta 1999.g. živela je u Prištini. Sada je u Beogradu. Urednik je u Televiziji Beograd.
