Vreme je pesnička forma i ostavljeno je rečima i emocijama pesnika koji prisvaja neograničene i neopisive pojmove kao svoje. Pesnikinja se, pak, pita šta je to vreme i reč poete koja se snagom njegovog talenta lako našla uz prostor, vreme i pticu kao večiti simbol pesme.Filozovska ravan ove poezije leži u preispitivanju svega što je oduvek bilo tu, oko nas i u svemiru. Sumnja, kao osnova ljudske egzistencije, mišljenja i preispitivanja, kao osnova i mera ljudskog uma, osnovna je konstanta poezije Sande Ristić-Stojanović.Pitanja koja su čovečanstvo potresala vekovima unazad, pesnikinja je emotivno ženski suptilno postavila u drugu dimeziju, stvorivši novi svet, svet pesnika, kome se usamljeno predala. To je osobenost koja je svrstava u ekspresionistički srpski pravac i vreme u kome su pesnici stvarali sopstvene svetove kao pribežište za svoje darovite duše. I Sanda je stvorila novi pravac, novi izam, novi i nadasve ženski suptilan.

Jelena Jakovljević