zlurado se ogovaramo
– jesi li ga čuo juče kako bulazni
o stenju i oblacima
koji zameniše težinu i mesto
– da, da, i još je dodao
kako je prava šteta
što mačke ne mogu da lete
a na kraju je nešto trabunjao
o sintezi magle i tuge
o piruetama sunca u magli
ponekad ogovaranje prekine stid
blago se digne sa stolice u uglu sobe
zagrli nas i prošapuće
– tiho
pogledajte kroz prozor
tamo negde pare se vodomari
onda ćutimo
i mislimo kako je to odista pravo čudo
Desetaru, daj vojsci voljno…
gorčino badema
sve manje mesta za te
u jeziku moje zemlje
divovi više ne pevaju ode
oblaci ne upućuju na smisao
nikakve drame u smeni sunca i meseca
hor aveti (tiho i zlobno):
ovaj jezik zna da zbode
ovaj jezik mrzi zgode
ovaj jezik samo broji
viče naši, ne zna moji
uvek sam voleo reke koje teku na jug
one druge
s podozrenjem sam gledao
sad to više nema značaja
s rekama, severnim i južnim
iz moje zemlje otiče moj jezik
hor aveti (tiho i još zlobnije):
ovaj jezik zna da zbode
ovaj jezik mrzi zgode
ovaj jezik samo broji
viče naši, ne zna moji
postiđen i umoran, idem da spavam
poslednja linija odbrane jezika je san?
Preko reke…
kad čujem onog pukovnika
kako razgovara sa portretom svoje devojke
od silne zavisti
sve bih glavom u zid udarao
ipak
nastojaću nekako da se ne ubijem
uostalom, imam niži čin
nisam se tukao u španiji i italiji
i još uvek ne podmazujem srce
glicerinom
a da bih našao taj hotel
svakako mi je potrebna viza
i priličan putni trošak
i s kim bih se tamo ljubio
dok od poljubaca ne ostane
samo očajanje
U tranzitu
putuje stih do doljana
kažu mu – ne možete dalje
gospodine, dokumenta vam
nisu u redu
kakva dokumenta, zaboga
ta ja sam stih
uostalom, samo sam na proputovanju
neću pevati o vašim kravama
i o slapovima vetra sa biokova
nisu ga pustili
a brat mu na rači
dožive i veće svinjarije
Purgatorij
na mom će dlanu zgasnuti
jedna zvezda padalica
kažu da čovek sa zvezdom u ruci
više ne sme da sanja
to pravilo nekako ću i podneti
ali mi smeta što moram dati uzorak sećanja
kao za nekakvu anti-doping kontrolu
Mustafa G.
da je znao Trocki
kakvo ludilo obuzme čoveka
koji se najede smokava
i napije vode iz čatrnje
a posle mora otići iz Stoca
sigurno bi se bolje čuvao
u tom tamo Meksiku
Roto-roman
volite da raspetljavate misterije?
tvrdite da ne postoji savršen zločin?
recite mi gde se denula
ona mostarska morava
u crveno-plavoj kutiji, kratkog
i zadebljanog filtera
od koje sam kašljao na Radimlji
diveći se
savršeno zaokruženoj guzi
rođakove devojke
Kafanska bašta, Stolac, Buchenwald
čovek iz čamca je mahnuo i otplovio
zbunjujući reku
ispio sam pivo
i poručio još jedno
hladnije
na drugom kraju stola
protezala se i dosađivala ljubav
konobar na poslužavniku
uz pivo donese i sećanje
na školski park s čempresima
na spomenik
oko kojeg su oleandri rasli
za njihov miris i sad nalazim
da je miris poželjne smrti
između stolova šmugnula je senka
prve zmije koju sam video u životu
nisam se uplašio
ali majci nisam smeo prijaviti taj susret
kolači s Tepe
kolači žustrog i vedrog okusa
nisu se ubajatili ni posle
tridesetipet godina
pivo je besprekorno ohlađeno
i zacelo ću poručiti još jedno
u ovim godinama čovek ponešto i zaboravi
ja sam se danas setio
zašto sam se kao dete plašio
i zašto je važno da se plašimo
Buchenwalda
i drugih strašnih reči
Suza za Kaselu
senima S.de Melo
od tebe sam, Sofija
naučio tek ponešto
to je stoga što ne znam jezik
na kom si pevala
pa moram čitati prevode
ti zacelo znaš
da čitanje pesme u prevodu
nije čitanje
već obdukcija te pesme
da smo se sreli u bašti nekog hotela
na kakvom prijemu ili književnoj večeri
ja bih prišao da ti poljubim ruku
i zaplakao bih ne ustručavajući se
ti bi jedina razumela
da plačem zbog Kasele
i svih drugih tvrđava koje spališe
zbog same njihove lepote
Psalam
i sebi i meni
nedeljom nebo dosađuje
nedelja je zaokružena poput staklenog
pritiskivača za papir u kom večno
cvet od plastike vene
nedeljom postajem razlomak
i samo dvaput se dižem iz postelje
u devet ujutru i u pet časova poslepodne
oba puta da nahranim mačora
koji bi u normalnom svetu bio dekan
na filozofskom fakultetu
nedelja je razboj na kom tkam
svoje glavobolje
preplićući ih sa očajem
i dimom cigarete
znaš li
da u mom sećanju nema nedelja
Novčići
premećući bademe po rukama
deca se privikavaju na posedovanje
bademi, vi sitni novčići prirode!
od vas valjda dolazi
ono zastrašujuće poređenje
što ga upućuju očima lepih žena
jednom ću, kao u detinjstvu
opet napuniti džepove vama
otkupiti ono za čim žudim
i nehajno se zaputiti na jug
ostavljajući sve svoje bolesti
nekom od suseda na čuvanje
Ljutunac
da je filozofija sušta radost
dokaz je moje ganuće dok sam te gledao
kako podučavaš studente, zasjenjujući ih
besprijekornim filozofijskim trojstvom –
stavom, odijelom i bradom
ipak, jednom ćemo morati dolje
da se okrijepimo ljutuncima i sladimo vodom iz čatrnje
pa da se puna srca nasmijemo
sjećajući se onog poziva:
pičke, haj'te popit’ jednu s filozofima
