Тело боје кајсије и немир руку
Љубоморан сам на звезду у пасу
Као немирни брод пловим у луку
Звук опојног греха слутим у гласу

Небо се бојама лана прелива
Гледам у очи као капи кише
Док се рој звезда на лице слива

Далеко од свега на крају света
Сад све на тебе заносно мирише
Уснула смо деца у чамцу лета

…
Биографија:

Јовица Ђурђић, (1949), песник и приповедач за децу и одрасле читаоце, аутор је књига: Уснула девојка, Лариса, Љубичасто горје, Санак Склопиочић, Како волим Ану, Руке вечерњих љубавника, Љупко тело, Кошута и лопочи, (The Roe And Water Lilies), Истргнути рукопис, Њене очи море, Жирафа Жералдина, Симонине очи, Лепо је бити код куће, Звезде на узглављу (избор пeесма на двадесет страних језика), Калина и морски коњиц i Лето без Веронике. Двоструки је добитник награде ”Драго Жерве” и Златне значке Културно-просвјетне заједнице Србије.

Живи у Малинској, острво Крк, Хрватска.