PESMA O TAJANSTVENOM VODENOM CVETU

Odvedite ga na obalu.

Složićete se, bilo bi zaista nečasno takvog čoveka udaviti u kadi.

Predlažem da mu, najpre, navučete crnu, monašku rizu.

Neka, barem na kratko, izgleda kao prozelit koji je izgubio pamćenje.

NA KNJIŽEVNOJ  VEČERI

Nismo hteli da ga pustimo da uđe.

Došao je nepozvan.

Računao je na to da ćemo biti blagonakloni,

ako se pojavi u salonskom kaputu.

Pored svega, bio je neljubazan,

i mirisao je na formalin.

Rekao nam je da je lično, on, napisao tu knjigu.

RADOVI NA ULICI

Ubice su još uvek na počinku                                                       

Imam sasvim dovoljno vremena
Da napišem pesmu u kojoj ću ih probuditi

Drobilicom za beton

PALIMPSESTI

Našli su da mi je priča mizerabilna

Najobičniji foršpan kome nije mesto u bioskopu

Već u prijemnoj čekaonici za trudnice

Da nisu tako zamišljali glavnog junaka

I da će najverovatnije „odstupiti od scenarija“

Ako ga, već na samom početku, ne strpam u prtljažnik