Песникиња и драмска списатељица Керол Ен Дафи рођена је 23. децембра 1955. године у Глазгову. Студирала је филозофију у Енглеској, на универзитету у Ливерпулу. Била је уредник часописа за поезију „Амбит“ и редовни књижевни критичар у разним листовима и медијима. Песникиња живи данас у Манчестеру где је уметнички директор Школе за креативно писање на универзитету.
Објавила је запажене књиге песама: “Стојећи гола” (1985), “Продавајући Менхетн” (1987), “Друга земља” (1990), “Шкрто време” (1993), “Светске жене” (1999), “Женски госпели” (2002), “Занос” (2005), “Љубавне песме” (2010) и друге. Затим, важне збирке песама за децу: “У сусрет поноћи”‘(1999), “Подводна фарма” (2002), “Водич кроз рокенрол за добру децу” (2003), “Див Дорис” (2004), “Зоолошки врт Месец” (2005), “Крадљивац суза” (2007) и друге. Написала познате драме: “Узмите мог мужа” (1982), “Пећина снова” (1984), “Мале жене, велики дечаци” (1986), “Губитак” (1995) и друге. Приредила је неколико антологија поезије.
Керол Ен Дафи добитник је угледних награда: Самерсет Мом, Дилан Томас, награда Шкотског уметничког савета (три пута), Форвард, Вајтбред, Т.С. Елиот, Ерик Грегори, Ленан и друге. Пре две године, краљица Елизабета Друга одликовала је Керол Ен Дафи високом титулом “Песник Лауреат” (Poet Laureate).
Имала је осамнаест година када је објавила своју прву збирку песама „Телесни ветроказ и друге песме“ („Fleshweathercock and Other Poems“) под утицајем доста старијег партнера и песника Адријана Хенрија, због кога је напустила родни Стафорд и прешла у Ливерпул да студира филозофију. Ту, у граду Битлса и поп културе, на развијеној ливерпулској уметничкој сцени, Дафијева трага за својим песничким изразом. Значајне политичке и културне промене којима је била сведок нашле су место у њеној поезији.
У својим песничким и драмским књигама, Дафијева је оживљавала стварне, али и измишљене личности, изопачене појаве које су негде дубоко у људима негујући тако, и усавршавајући, богато књижевно и интелектуално наслеђе Китса, Чосера, француских егзистенцијалиста, модерниста Паунда и Т.С. Елиота, Силвије Плат, али и Анђеле Картер и Адријене Рич, које су имале велики утицај на песникињу.
Најпопуларнија песничка књига Керол Ен Дафи „Светске жене“ („The World’s Wife“, 1999) изразито је уједначена збирка, и на тематском и на поетско-формалном плану. У тридесет песама, употребом драмског монолога, песникиња обрађује теме брака, сексуалности, феминизма и материнства.
Керол Ен Дафи је поводом ове збирке изјавила: „Све песме су морале бити искрене, и имају аутобиографске елементе у себи, било да се то десило мени, било да је реч о емотивној или интелектуалној истини“. Наиме, у песмама чији су наслови имена супруга, тј. жена хероја грчких митова, историјских личности (од Фауста и Дарвина до Елвиса Прислија и близанаца Креј), библијских ликова, јунакиња из бајки и народних прича, филмских ликова и књижевних јунака, Дафијева проговара „кроз наше мајке“, што би рекла Вирџинија Вулф, даје глас анонимним женама и описује свет виђен њиховим очима. Немајући много обзира према традицији и појединим знаменитим људима, чије слабости и мане комично преувеличава и исмејава, песникиња их приказује у свакодневном животу, у кухињи и спаваћој соби, откривајући нам притом праве изворе славе тих тзв. великана.
Протежући се кроз збирку, призори и мотиви бракова, уланчани су у митове и бајке преко ироничних прича које су насељене управо тим ликовима. У специфичном препричавању ових митова, Дафијева не само да преиспитује модерна схватања о браку и половима, већ истражује и порекло ових стереотипова.
Збирка песама „Светске жене“ Керол Ен Дафи привукла је велику пажњу. Ауторка је свакодневно давала интервјуе, што је било прилично необично за једну песникињу, тј. за песничку књигу. Критичари су истовремено и хвалили и кудили књигу, стварајући и тиме харизму нове песничке звезде. Нема сумње, Креол Ен Дафи је целокупним својим делом показала да је по много чему ненадмашна савремена песникиња енглеског језика.
