Knjige koje predstavljaju festivale često su opskurna izdanja koja ne zavređuju ni da ih čovek pogleda, čak i u slučajevima kada se radi o sasvim pristojnim književnim manifestacijama. Najčešće je to stoga što je publikacija neka vrsta nusprodukta, restla, neželjnog nedonoščeta same manifestacije koja se održava u gala stilu, a knjiga mu dođe kao rezultat onoga što je već odavno zaboravljeno. Jer bitni su susreti, druženja, večerinke, a književnost mu tu dođe samo kao povod za provod. I to je sasvim u redu, da se razumemo, lepo bi bilo kad bi provoda bilo i više, ali količina zabave stoji u upravoj srazmeri sa kvalitetom književnosti – što će kas'ti, Srbija je zemlja s malo provoda koji nekada ima rodnije, a nekada sušnije godine.
Ipak, postoje mesta gde su i provod i kvalitetna književnost i pristojna publikacija zagarantovani. Radi se o, po mom mišljenju, najvažnijem festivalu književnosti u Srbiji i odmah da objasnim zbog čega sam izbegao da upotrebim žanrovsku odrednicu na kojoj i sami organizatori insistiraju i koje se dosledno drže. Odavno je festival Kikinda short prerastao kratku priču, bez obzira na to što pisci čitaju isključivo svoja ostvarenja iz ovog žanra. Naime, svake se godine u Kikindi i posledično u Beogradu okupi mlađa ekipa, mahom evropskih pripovedača i pripovedačica, ali su pored njih tu i izdavači, urednici, agenti, prevodioci, novinari, kritičari i nadasve sjajna publika. Diskusije i rasprave ne dotiču se samo kratke priče, već i mnogo širih i važnijih tema. Pored toga, većina autora kratke priče koji gostuju na Kikinda shortu, osim par tvrdokornih posvećenika, bavi se i pisanjem u drugim žanrovima, i to, da ne poverujete, iz istog razloga kao i u našoj obezmladićenoj Srbiji – interesovanje izdavača za ovaj žanr je minimalno. Oni se ponašaju na isti način kao i bilo koji iz Srbije – daj ti meni brajko/sele prvo roman, dva da ti se ime razradi, pa ćemo onda da radimo sa kraćim formama, a i to samo ako prodaš tiraž romana. I ovo je, dakle, razlog što se priča o književnosti sagledanoj iz različitih uglova.
Da se vratim knjizi – Kikinda short 05, kako glasi zvaničan naziv ove antologije novije evropske priče, predstavlja verovatno najuspelije izdanje sa festivala od dosadašnjih pet, iako su meni najomiljenije priče predstavljene na festivalu sa rednim brojem tri, što usmeno, što pismeno posle u knjizi, škotske autorke Kler Vikfol. Pošto sam rekao šta mi je na duši stajalo, mogu da kažem da je Petica svakako najbolje ujednačena knjiga do sada i da se kvalitet tekstova zaista digao na prilično visok nivo ispod kojeg se ne spušta. Drugim rečima, razočaranja su minimalna, a diskrepancija između slušanja i čitanja, odnosno boravka na čitanjima u Kikindi ili Beogradu, takođe ne prevazilazi očekivanu granicu prijatnog odnosno manje prijatnog iznenađenja. Ja bih se zadržao samo na onim primerima koji su bili zaista pozitivni. Kada se setim samo kako je Antonija Novaković, mlađa hrvatska spisateljica, delovala neubedljivo na sceni i kada to uporedim sa nizom njenih odličnih priča koje se pojavljuju u knjizi, onda sam prosto zahvalan agilnim Šortovcima (kao i Hajnrih Bel fondaciji koja je izdanje ozbiljno pomogla) što imam priliku da se upoznam sa ovako izuzetnom pripovedačicom. Drugo veliko otkriće za mene je odličan grčki autor Hristos Asteriu, čije su priče zanimljive i duboke, prožete osećajem za dramu koja se ne odvija samo među junacima, već i na planu ideja koje bi junaci mogli označavati.
Konačno, institucija koju festival neguje, a koja se zove Zemlja gost prošle godine dovela je Holanđane u Kikindu i njihove priče su zaista izvanredne. Da nije bilo ovog festivala, pitanje je kojem bi od prosečnih konzumenata književnosti u Srbiji palo na pamet da čita holandske pisce. Kikinda short je upravo prilika da se publici u Srbiji približi jedna evropska književnost koja svakako ne spada u red najvećih (gruba procena je oko 20 miliona govornika), ali s obzirom na istoriju, tradiciju i kolonijalnu prošlost, ona jeste veoma zanimljiva i bogata. Martje Vortel, Saneke van Hasel i Ton Rozeman pokazuju u pričama iz knjige koliko su odlični pisci i da svakako imaju šta da kažu i našim čitaocima. Iza ovog sada malo opširnijeg upoznavanja sa književnošću iz Holandije moguće je na trenutak nazreti o koliko se živoj sceni radi, što će možda nagnati izdavače da se potrude i da i sami nađu nekog svog favorita.
Ova knjiga bi svakako trebalo da bude ozbiljan vodič za naše, poslovično nezainteresovane, izdavače. U njoj se mogu naći novi glasovi za čije je knjige moguće relativno jeftino kupiti prava. Izuzetna je šteta da se niko od ljudi koji su ozbiljni u poslu – a i njih u Srbiji ima, da čovek ne poveruje – ne pojavljuje na ovoj svojevrsnoj pijaci talenata, tako reći draftu, kada može da napravi poslovni potez. Sada je prilika da se to ispravi. Evo reprezentativne knjige u kojoj je moguće naći dobru sliku o tome kako su stvari sa evropskom kratkom pričom izgledale prošle godine. Kikinda short ima tu „manu“ da iz godine u godinu raste i da je postao jedan od prestižnijih događaja na festivalskoj mapi Evrope, tako da možete biti uvereni da ove godine može samo još bolje i još više. A koliko će to zaista biti i na koji način, moraćete, ipak, sami da proverite. Vidimo se u Kikindi, ili bar u Beogradu.
