PREĆUTANO

ponovo
usisavam limfu iz reči
koje liče
na mene začaranu
obešenu
oko vrata
tišine
pre nego što sam
prećutano
stavila u pesmu.

ISKUSTVO

Tamo
u gluvim procepima tišne
gde
mračim belinu papira
gde
jedem pred san
presan hleb
lepote
tegobe
gde
padam s visine
u iskustvo
tek rodjenog
sa
strahom
nadom
u blizinu
neke milosti
tamo bih
u zlo doba
da nazrem ljubav
znak i posledicu
dugog snega.

Za V.B.Ugrinov
što sadržana je već u reči ZAUVEK

ČAROBNJAK

usamljena brava
memljiva soba
u očima portreta
svetlost plašna

miš
u fioci
punoj sitnica
smešni čarobnjak
uhvaćen u “ja”
stare sonete gricka.

***
(Vesni Parun)

Bacila se u probuđeni vetar,
nasrnula na strmi zid,
probila prokletu liniju,
potom se našla u zatišju
gde neprijatelja više nije bilo,
gde vetar sve njene pesme naizust zna…

U IME NACIJE

Ko je urekao
rođene za čuda
da počinju
gde su bili
po teoriji relativeta
i gravitacije
zbunjeni Prometeji
ateisti i vernici
sanjaju svet
na račun čovečnosti
u ime nacije.

TAKO, SAD SMO SAMI

to smo što smo
i jesmo jer smo
čemu bismo sebe nadrastali

tako
sad smo sami

novine izveštavaju

mudraci mucaju u mraku
lakrdijaši se talože u pesnike
onaj što je Homera čitao
zaljubljen je u svoju suvišnost
sumnje su smešne
sve je protumačeno
u knjige prerađena apokalipsa
ako iko još  i ume da zajaše konja
nek bude spreman na dva kuluka

sad vidim
ništa nije mračnije
od jasnog govora