Bertolino piše o pesnicima koje često nazivaju „ukletima” (Bodler, Rembo, Apoliner, Lotreamon), ali i o klasičnom neprevaziđenom Viktoru Igou, odnosno o „kralju stoleća”, koji je izazvao bezbrojne sporove i mnogo nerazumevanja. Posebno mesto zauzima egzistencijalni smisao poezije Pola Valerija, kao i nadrealizam i pripadnici ovog pokreta.

Pritom, Bertolino se osvrnuo i na odnos srpskih nadrealista prema njihovim pretečama iz redova takozvanih modernista. U izuzetnom eseju „Antipoetika nadrealizma“, Nikola Bertolino razmatra pitanje da li se antipoetički i antiestetski stavovi propisani čuvenom Bretonovom formulom mogu i sami pretvoriti u svojevrsnu poetiku.

(Izvor: Blic)