Šta znači reč galušat?
Galušat je retka vrsta riblje kože, sjajne i otporne, kojom su se, nekad, oblagale škrinje i skupoceni delovi nameštaja. Danas se koristi za izradu nakita. Galušat je i danas skup.
Upravo reč galušat uzima Lidija Đogo za naslov svoje nove knjige i time nagoveštava budućim tumačima svojih stihova specifičan odnos prema jeziku. U kratkoj pesmi „Galušat“ lirski subjekt nema nikakve druge želje u svom usplamtelom telu do – pisanja; a to telo, u kojem je neka druga vrsta lepote, dakako savim različita od svakidašnje, obloženo je galušatom. Evo te kratke pesme:
Galušat
Ima vatre u telu.
Previše želje, nikakve želje
da se čini išta do pisanja.
Oblaže retka riblja koža.
U dremnom galušatu
neka druga vrsta lepote.
Takav odnos ima Lidija Đogo prema poeziji, činu pisanja i rečima.
Pesme Lidije Đogo obiluju arhaizmima, dalmatinskim lokalizmima, nefrekventnim rečima koje su na pragu nestajanja jer su izgubile svoju pozadinu: stvari i pojave koje označavaju gotovo su nestale iz naše svakodnevice. I, tu, Lidija Đogo pristupa jednom ne baš uobičajenom činu u našoj savremenoj poeziji: takve reči dovodi u najneposredniju vezu sa rečima koje označavaju stvari i pojave od ovoga vremena. Na taj način ona uspeva da njena pesma dobije pre neobičan, originalan, nego arhaičan prizvuk. Reči kao što su: prebol, viganj, rasput, nabodice, jalan, zlovaran, dozemak, godimenat, užditi itd., čine naslove ili okosnice brojnih njenih pesama. Lidija Đogo se služi i drugim leksičkim sredstvima. Da bi precizirala svoju poetsku misao u jednom sasvim redukovanom stihu, ona često gradi neologizme sasvim u duhu srpskog jezika: nepodnošje, zakameniti, podglasni, svedivljačnost, itd. I te, takve reči ona dovodi u blisku vezu sa rečima: ekran, računar, sfumato, apsolut, agresivan, čelik, beton, koje su proizvod savremene civilizacije, čineći tako jedan izuzetno zanimljiv jezički amalgam.
Pesme Lidije Đogo više govore o psihološkim procesima i stanjima duše lirskog subjekta, nego što kazuju o onome što se izvan njega događa. Mora se, međutim, priznati da ni pesme koje za temu imaju aktuelne događaje nisu strane ovoj pesnikinji. Takve su, na primer, pesme: „Nedug“, „Hodočašće“, ,,Uhleblje ili osveštenje“, u čijoj se diskretnoj angažovanosti prepoznaju i blage naznake ironije.
Nova knjiga Lidije Đogo Galušat, nudi čitaocima draž otkrivanja poluzaboravljenog jezika koji je u funkciji odslikavanja savremenih stanja i nalazi se u dobroj sprezi sa aktuelnim jezičkim idiomom, što njenu poeziju čini drukčijom i zanimljivom.
Bratislav R. Milanović
