U podnaslovu ovog dela stoji, s razlogom, „prefinjeni roman“, jer pred čitaocem i jeste roman retkog, posebnog senzibiliteta, roman o suštini nežnosti, jedinoj ljubavnoj večnosti – rastanku, tajnoj osobini strasti se stalno preobražava i da traje…

Pred nama je delo potpuno oslobođeno žanrovskih odrednica, knjigu je ilustrovao poznati slikar iz Bugarske Atanas Hranov, a na srpski je ovo delo prevela Marija Joanna Stojadinović.

O ovoj knjizi, pisac i osnivač Geopoetike kaže: „Ovaj roman ipak ima radnju, u kojoj bivša cirkuska igračica troši godine svog života ne bi li pronašla zbirku priča (kazivanih na glini, u plamenu, srebru, jabuci…i koje sve imaju svoje vlasnike kazivanja) o muškarcu sa kojim je provela dva dana, shvativši potom da je suština ljubavi u rastanku…“

Pred čitaocem su priče nalik na kaleidoskopske filmske sekvence izgovorene šaputavom, vazdušastom prozom. Pesnički jezik kojim je roman pisan i muzikalne rečenice, prelivaju se u slike –crteže koje je oslikao glavni lik po imenu Nasko X. Te slike bajkovite kolorature nadopunjuju ovo ljubavno štivo, za koje su bugarski kritičari rekli da je „delo slatko do ošamućenosti, opijajuće do slasti“.

(Izbor: b92.net)