Član je Društva književnika Vojvodine od 1998. godine. Roman Divlja loza, bršljana našla se u užem izboru za Knjigu godine, nagradu DKV. Knjiga pesama Vitez od Ravnih gomila uži izbor za nagradu Milica Srpkinja Stojadinović. Zastupljena u nacionalnim i međunarodnim antologijama poezije.
U Upravnom odboru Društva književnika Vojvodine od 2004. godine, predsednik Komisije za prijem novih članova u DKV i predsednik Komisije za regulisanje socijalnog statusa slobodnih umetnika u DKV. Učesnik mnogih književnih susreta, kako domaćih tako i međunarodnih.

Proza i poezija Vesne Korać u više navrata je prevođena na engleski, portugalski, mađarski, rumunski i bugarski jezik.

PROZOR

„Ali gde je stvarima izvor, tu im je                            
i uvir po nužnosti….Jer jedni drugoj
daju pravdu i naknadu zbog svoje 
nepravičnosti po presudi vremena“

Anaksimandar

…….
Suve su ruke koje se drže o prozor
dlanovi ne ostavljaju trag nigde straha

Gde je nestalo pamćenje koje je držalo
dalje od iskoraka

Ili samo navika žene da polira
lice u staklu

Taj stariji postupak fotošopa
koji s uspehom retušira slike

Ako nema straha nema ničeg više
sa sedmoga sprata možeš hodati po vodi ili propasti
dostupan prisećanju

…….
Prozor je metak

Laserski zrak koji brzinom svetlosti odnosi
u kosmički kutak tih i mekan
kao prizor kolevke

Sabirni centar prepun proplanaka
kranova prolećnog lahora
prašine

Nedostajućeg poziva u vidu dvoboja

Šupalj od eloksirane bravarije
otvoren široko kao vrata hrama  

Šta će reći onome koji stupi u odaje

…….
Prozor na grobnici Medičija
koji je naknadno izbio Mikelanđelo Buonaroti
željan svežeg zraka

Prozor iza leđa Marijinih  Blagovesti

Prozor na Tajnoj večeri kroz koji gledaju u pravcu Jude
sa prozora na susednoj zgradi

Onaj sa koga pada na Pilata svetlo
kroz koje gleda Raspeti

Prozor na nebu iz koga se odvija svitak iznad bitke

…….
U atinskoj školi lučni sa koga vire učenici
Autoportret Permiđanina i u njemu prozor konveksni
s leonardovskim sfumatom

Karavađovo Pozivanje Sv Mateje jedinstvena je priča o
dometu svetlosti

…….
Mladić među ružama na koga gleda žena s prozora
prizor je mladosti

Ramovi iz kojih izleću s vencima golijati
prozori su kupole u crkvi Sv Karla

Dok Jakov blagosilja Josifove sinove
zastori na njegovom baldahinu zavese su prozora
Josifove žene

…….
Otvor na zgradi ili kući
propušta svetlost i promajom vetri

Narodno neimarstvo baš kao i istorija od brvnare preko vajata
(jedine odaje bez prozora) do planinarskog doma
magaze i štale mostova i brana
Kolebanje je ideje pogleda

Aleksej Roskov zbog zvocanja supruge iskače 
kroz prozor petoga  sprata a kada se vrati živ i čitav
žena i dalje viče

Dok prozor u svet  nudi mogućnost
zakupa poslovnog prostora
neko je bacio pogled kroz njega i šta je tamo video
bilo je znatno mutnije u odnosu na slike dalekog svemira

…….
Da li je Anaksimandar na zapadnoj obali Ponta
nekad nešto rekao o tome ili je prosipao perje
s prozora da dokaže kako početak
i poreklo stvari jeste neograniičeno

…….
Opšina Prozor mala Herceg Bosna

Dvostruko više svetla ušteda kubnog metra
je li pojedinac stvoren idealan
pita se dok stoji pod prozor krovni

…….
Zarobljena lepota angelska na oslikanom prozoru
u carskoj lavri

Prenos parametara iz jednog u drugi window prozor
spore jesenje kapi ili potoci letnjeg pljuska
Nesmotreno spuštanje usana na okna

Čekanje njegovog dolaska ili čežnja za putovanjem
otisci ruku detinjih nosa

Priznanje smene meseca i sunca
svest o obrtanju

…….
Suve su ruke koje se drže o prozor
dlanovi ne ostavljaju trag nigde straha

Otkriva biće da je čovek celovit
neposredno apsolutno a ne stavljena tačka

Prozor ističe unutarnju vezu rasutih
kaže Svet gubi svoje mrtve i iznova ih započinje
kroz svoje žive

…….
Dok svaki poduhvat
i trijumfalno vođen ostaje neuspeh
ako nije otvoren za druge

Otud je moja avantura nepotpunost
Jer svet koji  znamo ne bi bio onaj koji stvaramo
da dvosmislenost njegova nije kvalitet

Da je prozor ostao bezrazložan trenutak

NESREĆA PUNA TAJANSTVA

Muškarci kraj telefonskih govorinica
mahom mladići već sredovečni
tanko odeveni molećivo pognuti
u napetom iščekivanju sudbonosnih odbijanja
Ponovnoj nemilosrdnoj prepuštenosti gradu
Skriveni nepoznat broj javnih aparata
se strovaljuje u ishod
koji su oduvek slutili o sebi
Pitala bih učitelja
da li ste mislili na ovu slobodu
kada ste rekli
apsolutna subjektivna praznina
Jeli to ta filozofija razmišljanja o neuspehu
opasni metafizički paket iz mladih dana
poturen negde na drumu
Na tom koferčetu sedi sugrađanin
moj sagovornik
On i neminovno
Ubiti neko vreme do suočenja
to je za njega ova prohodna široka ulica
puna obećavajućeg svetla i ponude
I jedina preostala stvar nakon što ispruži noge
opasnost na koju je dobrovoljno pristao
Zrelo doba
(nesreća puna tajanstva)
Nikom ostavljen na čuvanje odrastao
sam svoja sudba i njen najsramniji potez
Tugovanje nad čovekom
verovanja

UČA LOBISTA

Ključ uspeha je znanje reče

Da bi preživeli imate sve što vam treba
može vas ubiti samo ono ščim ne znate kako
jer nije isto progutati ovog ili onog guštera
Sakupljati kapi iz ove ili one vodene žile

Ovde je vlažnost stoprocentna i
mala posekotina dovodi do sepse
Ne možeš se boriti protiv džungle
s njom se sarađuje pokazaću ti kako

Brzaci te mogu odneti u času
a stene oštre kao žilet porezati kožu
Jedini je spas ići ka vrhu
odatle zazivati
s tačke koju svi vide

Možeš naići na nepremostive klance
koje ćeš preći preko položene klade
Veoma klimave gde je ne žuriti od važnosti prve
ne gledati iza sebe
tek nikako ispod sebe sve je ionako mnogo dublje

Istina je možeš preći na drugu stranu
dok teren je sve strmiji a toplota raste
Održati dobro raspoloženje jasno
pola od toga si naučio u vojsci

Iz mladog zrnevlja uzimati vitamin i dragoceni endorfin
koji luči radost
Poderotine zavijati u provereno bilje
Na čistini odmoriti to vrlo je važno
noć u džungli pada brzo i pitaš se kuda sve ode

Logor pripremiti na vreme da gmizavci i škorpije
ne naprave haos
Ključ uspeha je znanje odmori
već pri prvoj svetlosti nastavićeš dalje

Tek kada sve prođeš nekolicina onih što sede među oblacima
što čini se dolaze odozgo a ne znaš odakle dolaze
pružiće ti ruku
Jer ako si džunglu preživeo
trebaćeš  opet

KANDIRANE  LJUBIČICE

Kako bi u sobi hotela Sissi odseli
moj dragi
u krevetu Elizabete od Bavarske
U sobi s cvetnim draperijama
i prozorima okrenutim ulici Angel
Prvo bi zube morali srediti
vratiti dugove okrpiti kola
I šta bismo uopšte radili ovde
jedno ka drugom okrenuti
Zaverenici usred turističkog grotla
Ćutali bi u raskošnom zdanju Sissi
sa likom vilinske kraljice na svemu
Ljubiteljki kandiranih ljubičica
i sorba
Mislili bi na naše dete i
pitali se šta sad radi dok je čuva baba
i zašto nije sa nama ovde
Nova iz generacije sakrivenih
vesela i nasmejana u breakfast sali sa švedskim posluženjem
Šta zar sve ovo ide meni
Naša mala Mici u kompleksu Sissi
ostala bi uskraćena za par objašnjenja jer njeni roditelji
gledali bi da što pre pobegnu odavde
Vrate se u svoje založene živote
U istoriju naroda koja još traje
svome domu na reci bez mostova
Svome domu bez metroa
nezaštićenom od gradske buke i smoga
Svome domu u nastajanju
u nestajanju
(Budimpešta maj, 2010.)

MOŽE LI BITI GOVORA O UDALJENOSTI

Odvano već ne razmišljam o Bogu
recimo da iskoračim iz predanosti opstanku tačnije
zaustavim se u njemu
i pomislim na prvu istinu

Sada već imam porodicu potomstvo u nadležnosti
i Bog mi ne pada na pamet
Čak koliko mogu držim rastojanje
disciplinovano kao jutarnju higijenu

Ni prve nalete Boga ni potonju tišinu
ne tumačim opasnom
Još od prvih dana redovno otplačem očite dokaze
i tako dobijam odgovore na sve što nas snađe

Može li stoga biti govora o udaljenosti

Neizbrojivi jesu ali se mogu imenovati
svi njegovi načini
Otud poezija
Zar ne

Načini da ostanemo na direktnoj liniji
čak i kad naiđu dugi periodi otuđenosti
neverice i prolaženja kraj primera
njegove vidljivosti i pored svega nespojivog

Ali sada sam odrastao čovek
i suzdržavam se
U jutarnjim satima posebno
u snežnim prizorima u susretima s patnjom i lepotom
Zatvaram oči da odagnam svaku veru koju sam
rođenjem još dobio

Bog je cilindričan pomislim
uvek se vraćamo jedno drugom
Unutrašnjost je duga
Stoga se nakačim na koturove tog smisla
da odmorim
jer bestežinstvo izjeda u samoći

Žičarom koja vodi pravo ka tišini
ni o čemu ne razmišljam
tek klizim 

Dok smehom svog deteta
uranjam u oproste
ne znam koliko ću izdržati

Nikada 
nikada toliko strašan nije bilo
Život u kom ne sme biti bliskosti 
sa najistinitijim delovima sudbe
Sa poezijom