Glavni junak, kao što je rečeno u već pominjanoj reklamnoj „propratnici „ romana je „cinični falsifikator, koji radi za tajne policije polovine država Evrope :on plete mreže, postavlja zamke i priprema atetante utičući svojom delatnošću na politički i društveni razvoj kontinenta.“
U oglasu se ne pominje da glavni junak kapetan Simon Simonini žestoko mrzi Jevreje i fabrikuje dosije od koga će nastatati zlokobni falsifikati „Protokoli sionskih mudraca“, omiljena lektira Adolfa Hitlera koja će poslužiti njemu i „njegovim bližnjim“ kao “rukovodstvo za akciju.”

Intriga je uspela

Intriga je uspela:“Praško proleće“ je u prodaji tek od 29.oktobra , a prvi tiraž štampan u 200.000 primeraka već je rasprodat, pa uskoro terba da se pojavi i drugo izdanje.Roman će biti prevden i štampan u 40 zemalja u svetu. U međuvrenu su se i prve krtike otrgle sa lanca.

Genije ili samo promatrač?

Svaki put kada Umberto Eko, koga mnogi smatraju za nazjnačajnijeg među živim italijanskim intelektualcima izda novi roman, italijanska pišuća bratija ostaje “zatečena „. Ovog puta, međutim,povod za ragovanje je mogao poslužiti antismetizam, kojim je, kako kažu, načičkana cela knjiga.Međtim,prvi oštri kritički odziv romana nije ni dotakao jevrejsku temu u njemu.Još dva dana pre nego što je knjiga i izašla , Zdenek Frajbort, česki prevodiac Ekoa, je dao izjavu za El Đornal ( El Giornale ) :“Eko je dobar pisac, jezik mu nije loš, ali ništa naročito. Ekov jezik se ne rasvetava poezijom. On je pre svega naučnik koji je otkrio način kako se pisanjem proznih dela postiže uspeh „.

Polemika se rasplamsava

Ali prava polelmika se rasplamsala tek nakon osvrta objavljenog u Osservatore romano , oficjelnom organu Vatikana .Kritika objavljena u ovom katoličkom listu je razdrobila roman, nazvavši ga “dosadnom,nejasnom, zamršenom knjigom“ , koja se uz sve to čita „sa teškom mukom.“Autor ove žestoke kritke je Lučeta Skarafja, profesorka na rimskom univerzitetu La Sapinza ,negoduje jer , po njenim rečima postojano opisvanje jevrejske podmuklosti u romanu izaziva podozrenje o dvoličnosti autora , a beskonačni pasaži o gnusnim crtama jevrejskog karaktera mogu podstaći čitaoce da u njih poveruju.“Uobličavati antisemitizam tako što će sebe pozicirati na njegovoj strani –ne može značiti njegovo razobličavanje , nego jedino može izazvati rastuću odvratnost prema takvoj prozi“, gnevno piše profesorka Lučeta Skarafjapod pod naslovom“Posmatrač“ na naslovnoj strani Osservatore romana . Sa tom pozicijom se saglasila i istoričarka Ana Foa. U svom osvrtu, publikovanom u „Jevrejskim stranicam“, mesečniku Saveza jevrjeskih
opština Italije, ona kaže:“Aako smo se u „Imenu ruže“ još i mogli zabavljati temama jeretika i veštica, možemo li tako nevino postupiti i u odnosu prema
knjizi koja je inspirisala Hitlerov plan istrebljenja Jevreja i koji monogi do dana današnjeg smatraju , ako je i falsifikat , pravovernom ,otrežnjujućoj realnošću.?“

Govorljivi cvrčak

Međutim, na sve ovo autor „Praškog groblja“ odgovara jednom te istom tvrdnjom u stilu „i cvrči,cvrči , cvrčak „:Ja razobličavam zaveru onih koji proizvode zlo ,ko seje mržnju prema Jevrejima, “izjavio je Eko u intervjuju tim istim“Jevrejskim stranicama „ i dodaje :“Autor traktata iz hemije uvek je u parvu kad očekuje da će ga neko iskoristiti da otruje svoju babu. Zlonamernih ljudi ima uvek i svuda. Ali ne mislim da im je za njihove ideje neohodno da čitaju moje romane. Naprotiv, ja sam svojim knjigama pokušao da ukažem na njihove zavere i da ih razobličim.“

Poigravanje sa antisemitskim stereotiima XIX veka

Umberto Eko se poigrava sa antisemitskim stereotipima XIX veka da bi ih razbio i pokzao njihovu neosnovanost.“Protokoli sionskih mudraca „ je
praosnova bilo kojeg antisemitiskog pamfleta, njihova davna strast. Eko ih je izučavao podrobno,pisao o njima ,i više od toga, njihove tragove je otkrivao još u francuskim romanima XIX veka.On je često ukazivao na njihovu nepravovernost.“Malo se može verovti u to da bi zlikovci na tako bestidan
način mogli iznositi svoje podle planove „ pisao je Eko u ogledu „Italijani- antisemeisti ?“objvaljenom 2002.g. u nedljeniku Espreso .Po njgovim rečima „ sionski mudraci „ u svojim tekstovima navode kako jevrejska vlada forsira sport i vizuelnu propagandu radi oglupljivanja radničke klase.Ta teza više liči na
berluskonovsku, nego na jevrejsku propgandu”, ironično je primetio Eko .

„Protokole“ iskoristio Hitelr da opravda genocid nad Jevrejima

Bez obzira na to što je autentičnost teksta „Protokola „ stavljena pod sumnju još 20-ih godina XX veka , Hitler ih je iskoristio kao istorijsko opravdanje genocida nad Jevrejima .Roman- feljton Umbeta Eka „Praško groblje „ još je jedan pokušaj da se otkrije kako je nastala podvala i sačinjena konstrukcij „Protokola“ , kakvu je ulogu u istoriji odigrala.U besedi sa rabinom Rikardo di Senjijem , opublikovanom u tom istom Espresu još pre nego se i zametnula ova diskusija ,autor „Praškog groblja“ je objasnio šta ustavri stoji iza teorije zavere o kojoj se govori u knjzi: zavera je potrebna onom ko ne može da objasni sebi zbog čega mu ništa nije polazilo za rukom, dok drugi imaju uspešan život . „Ljudima je potreban neprtijatelj. Ja primoravam svoje likove, tajne agente da o tome govore. Ko je u stvari taj narijatelj? Uvek neko drugi .Dok su neki „drugi „ sasvim iščezli tokom masovnih istrebljenja , jevrejska tradicija zahvaljujući snazi svoje kulture uvek se protivila i pomalo pružala otpor.Upravo zbog toga su Jevreji i postali idealno ovaploćenje slike „drugog.“

Teroija zavere kao večna matrica u istoriji čovečanstva

Teorija zavere , kao i slika neprijatelja –večna je matrica u istoriji čovečanstva , koja se ,po rečima Umberta Eka, „rađa pomoću originalnih i svima poznatih materijala , ali sastavljenih na takav način da vazda izazivaju podozrenje. Očigedno je da je to aktuelno ne samo za Evropou i ne jedino za XIX vek.Razobličavajući sve „izme“,Eko istražuje prirodu laži koja je ptraktično neodvojiva od istine ,kao kategoriju savremenosti .

Intelektualci ne razrešavaju krize, oni ih stvaraju

Verovatno je Frajbort u pravu, Eko –nije veliki pisac.Ali on ostaje najsjajniji um našeg vremena i možda poslednjim ovploćenjem onog tipa intelektualca za koji se kaže Govorljivi Cvrčak ,o kojemu je i sam pisao.Nije čudo što se njegov roman našao u centru polemike.Jednom su Eka pozvali na kongres koji je organizovao Fransoa Miteran sa svojim okruženjem.Tema kongresa je bila : “Kako Intelektualci mogu doprineti razrešenju svetskih kriza “.Izlaganje Umberta Eka je bilo sasvim kratko:”Intelektualci ne rešavaju krize, oni ih stvaraju “.

Umbeerto Eko –italijanski prozaik, semiotičar, kulturolog , esejista. Rođen je 1932., a 1954. završava Turinski univerzitet umetnosti , radio je na televiziji, bio kolumnista velikog lista „Espreso“( L'espresso), predavao estetiku i teoriju kukture na univezitetima u Milanu, Firenci i Turinu. Peofesor je univerziteta u Bolonji, počasni doktor mnogih stranih univerziteta . Autor je romana „Ime ruže „ ( 1980.), „Fukovo klatno“( 1988. ),Ostrvo dana pređašnjeg ,( 1994. ), „Baudolino „( 2000), , „Tajanstveno pleme carice Loane „( 2004. )

„Protokoli sionskih mudraca „-zbornik tekstova koji se pojavio u Rusiji 1903.Izdavač , carska tajna policija „Ohrana „ je predstavila dokument
kao delo svetske jevrejske zavere.U tesktovima su izloženi planovi o jevrejskom zauzimanju svetske privrede , pronicanja u strukture upravljanja
državama,stavljanja nejevreja pod kontrolu,iskorenjivanje drugih religija. U seriji članaka objavljenih u londonskom listu Tajms ( Times) 1921. dokazano je da su „Protokli „ plagijat,falsifikat, napravljeni na osnovu političke satire , koja nema nikave veze sa Jevrejima .Bez obzira na sve to ,ove tesktove i dan danas još uvek koriste antisemisti posebno na Bliskom Istoku , kao glavni dokaz postojanja tzv jevrejske zavere.

Legenda litografije Molitva na Praškom groblju.Grobnica raba Lava.Ilustracije knjige pRaškog pogrebnog društva “Hevra Kadiša” , 1780.Saglasno
jevrejskom predanju, veliki praški rabin –rabin Lav ,izrekao je na svom grobu prokletstvo :neka pogine svaki onaj ko pokuša da naruši spokosjtvo njegovo.

Autor grafika –Rivka Belareva , slikarka -grafičarka, istoričarka umentosti , autorka ilustracija biblijskih tekstova .Ilustracije u ovom tekstu :1”Kočijaš i rab
Azjek”; 2”.Pogrom”; 3.”Dete”; 4.”Smotuljak”.

BRANKO RAKOČEVIĆ