DANILO MILOŠEV WOSTOK – Ispovest jednog mangupa- Miša Mangup

U Vršcu postoji jaka tradicija neukusnog dobacivanja, gađanja, pljuvanja i dovikivanja u bioskopu. Onako, ne možeš na miru da gledaš film, znaš ono, provincija, vulgarni i sirovi ljudi, a drugo, ćaknuti, udareni u glavu… Znaš, išao sam specijalno zbog toga da gledam one predstave u 22 časa, znaš oni „erotski“ filmovi – „Šveđanke sa benzinske pumpe“, „Doživljaji perača prozora“ i slične stvari. Prvo sam ja, klinac, išao da stvarno gledam filmove, znaš ono, seks, „jebačina“ sine, ali tek posle sam ukapirao da je tu ustvari publika bila glavna! To je u to vreme bila prava proleterska zabava, tu je svaki beskućnik mogao da provede dva sata na toplom, dolazili su lokalni cigani, male siledžije – oni su punili bioskope tada. E, vidiš, to je kasnije postala osnovna ideja mojih muzičkih nastupa – da ovekovečimo ovo naše lokalno ludilo vršačko (koje se retko gde sreće), sa svim ti lokalnim uzrečicama i ispadima, da prosto svi poludimo, i ja kao izvođač i publika samnom i da počnemo da se zajebavamo i seremo, ali ne samo zato da bi ispali frajeri, nego jednostavno ne znaš šta ćeš od ludila!

Posle izvesnog vremena svi su u gradu znali šta mogu da očekuju od mojih nastupa, klinci su dolazili da, kao na časovima najliberalnijh profesora, da kenjaju, da oni budu zanimljiviji i duhovitiji od mene, takmičili smo se ko će da izvali luđu foru!

MASAKR NAD NEDUŽNIM BIJELIM DUGMETOM

Sredinom osamdesetih je neki lokalni političar napravio neki tezgaroški festival za „omladinu našeg grada“, sve u svemu, neka bezvezna i ljigava manifestacija. Ne znam šta mu bi, valjda je čuo da su moji nastupi zabavni, pa je pozvao i mene da nastupim jedne od tih večeri kao predgrupa „Indeksovom radio pozorištu“. Znaš, to ti je ono, opštinskim parama plati te tezgaroše iz Beograda, a onda razdeli besplatne ulaznice lokalnim političarima i njihovim ženama, pa u prvim redovima vidiš lokalne partijske sekretare, predsednike mesnih zajednica, omladinske funkcionere i slične face. E, da ne zaboravim i policajce i dostavljače! Sve u svemu, rešim ja da prihvatim poziv za nastup, a u sebi mislim:“ E, baš pizdim od takvih sranja i sad ću da iskoristim priliku da ih malo namagarčim!“

I tako sam nadrkan otišao tamo i nadrkan sam svirao i to je, možda, bila jedna od najgnusnijih svirki održanih u Vršcu ikada! I to je bila gnusna potpuno namerno i sa planom!… Prvo sam par minuta raštimavao gitaru, a onda sam izvadio papire na kojima su bili tekstovi novog, još neobjavljenog albuma Bijelog Dugmeta. Ti tekstovi su izašli u magazinu „Džuboks“ kao najava novog albuma, plus novi megademagoški intervju Gorana Bregovića i ti tekstovi u fazonu „Lipe cvatu“ ,“Zašto me ne voli tvoj tata“, “Dođi mi doveče, ne budi goveče“, “Ijajijo radi radijo“ i drugi poetski „biseri“. Sve to grozno zvuči i bez muzike, a muziku tada još niko nije mogao ni da čuje… Onda sam ja te tekstove, jedan po jedan grozno otpevao i odvratno odrecitovao i kako bi sa kojim završio, iscepao bih ga i bacao u publiku! E, sad, najzanimljivije je bilo to što su ovi u prvom redu, koji pojma nisu imali ko sam ja, mislili da je to taj „super šou“ koji su očekivali i da sam ja neko iz „Indeksovog radio pozorišta“, pa su mi nakon prvih nekoliko pesama još i aplaudirali i usiljeno se smejali, u fazonu, ovo im nije baš smešno, valjda će posle biti smešnije, ali posle još par minuta ove zvučne i vizuelne torture koja je dopirala sa bine neki su počeli čak i da mi dobacuju i vređaju me u stilu: “Dosta konju!“, „Silazi sa bine!“, ali ja se nisam dao smesti i rekao sam: “Još samo par minuta vrhunske zabave!“ I onda sam, za kraj, „odsvirao“ i otpevao jezivu verziju pesme „Lipe cvatu“,ja sam se drao, drao i drao sve jače, a tonac Moma je počeo da dodaje neki nekontrolisani eho i sve je zvučalo kao u nekom jezivom horor filmu!

https://youtu.be/MvrbYbQQTjc

IDEALNI ASTRO PAR

Sredinom osamdesetih sam imao i, verovatno najluđi nastup u životu u underground klubu „KEC“ (Kulturno eksperimentalni centar). Pre svirke sam se užasno napio, uprkos svim pokušajima da se nekako istreznim (čak sam, u očajanju, udarao i glavom u šank!), ali koncert je, svejedno kasnio više od dva sata… Vrhunac tog nastupa je bilo izvođenje pesme „Idealni astro par“ koja na krajnje neuvijen i eksplicitan način govori o seksu. Naime, ja sam prstima, rukama i, uopšte, celim telom objašnjavao vizuelno to što se u pesmi dešava, pritom mi je stalno ispadala gitara, a sa sa kolena mi je stalno padala sveska koju sam tamo držao otvorenu, jer uošte nisam znao tekst pesme napamet, ja sam još dodatno smarao sa komentarima i upadicama, tako da je pesma umesto tri ili četiri minuta potrajala više od deset minuta, ali ja se uopšte nisam mučio dok se to dešavalo, jer je to bio onaj idealni trenutak kojem sam uvek težio – da se ti kao čovek iz publike osećaš krajnje neprijatno ako se poistovećuješ sa izvođačem!