– Daj metar… Vamo sedam, vamo pet, znači trijes i pet kvadrata. Ploča je 17 centi. To je šest kubika betona.

– Dobro, reci betonari nek zamišaju još šest kubika. – rekao sam mu.

Pumpa je nazvao betonaru.

– Još šest! – rekao je. Onda je slušao šta mu ovaj kaže.

 – Kako nema, jeba ga bog?! – okrenuo se prema meni. – Imaju još tri kubika. Kompjuter crka, mišaju ručno. Nabijem na kurac Lavčević!

– Šta sad? – upitao sam ga.

– Kad to natovare, ići će uzet još tri u Dajakovića.

    Televizija, Čedo i Opanak su ravnali i vibrirali beton koji smo već stavili. Bilo je to 42 kubika betona. Pošto je ova druga ploča na mojoj kući 250 kvadrata logično je da je tako puno i betona. Trebalo je još tih šest kubika pa da sve završimo.

    Opet mu je zazvonio mobitel. Nakon nekog vremena mi je rekao;

– Stigle kobre iz Zagreba!

– Kakve kobre?!

– Kobre, bogati! Policija, presretači!

 – Kakve to ima veze s nama?

 – Kako neme veze, bog ga jeba?! Subota je, ne smimo vozit beton subotom.

 – Šta sad?

– Kurac! Šta ja znan šta sad.

– Pa zadnji je mikser.

– Zadnji ili prvi isto ti je ako te uvate.

 – Šta more bit?

 – Šta more bit? Nu njega, šta more bit?! More bit da će mi oduzet mikser, pumpu za beton i meni i tebi naplatit kaznu.

     Opet je vrtio brojeve.

– Eno ji doli u Solinu na Širini. Crni Audi zagrebačkih tabla. Ako ovi moj pođe sigurno će ga uvatit.

– A da ide gori okolo priko Klisa.- bio je moj prijedlog.

– Di će u pičku materinu gori!

– Nek ide priko Majdana!

– I tamo se motaju… Ajde sidi ti u auto i ajmo doli na Širinu vidit zaustavljaju li.

     Skinuo sam robu sa sebe koja je bila puna betona i obukao čistu. Sunce je sjalo, bura zavijala, beton se brzo sušio. 

     Pumpa i ja smo sjeli u mog Rangera i zaputili se dolje na Širinu. Bilo je to veliko križanje na ulasku u Solin i gdje su i inače zaustavljali.

     Kad smo došli dolje vidjeli smo crni audi vinkovačke registracije.

– Da nije ovaj? – pitao sam Pumpu.

– Nije.

     Nakon što smo prošli kroz to veliko križanje stali smo sa strane i osmatrali. Promet je bio uobičajan.

– Di li su? – pitao sam ga.

– U pički materinoj, eto di su! Možda su otišli prema Kaštelima ili Trogiru.

– Uf, to bi bio dobro.

– Otvor'der stranicu Policija zaustavlja Split. Možda je tamo neko stavio.

     Otvorio sam facebook i tu stranicu gdje su ljudi dojavljivali gdje koja patrola zaustavlja vozila.

– Nema ništa.

– Jeba majku, a kad ne triba onda stavljaju.

     Zvao je njegov vozač miksera.

– Mi smo ovde na Širini, nema ji… A, ti pođi, valjda se neće vratit.

Čekali smo još neko vrijeme, ali crnog zagrebačkog audija nije bilo.

– Ajmo nazad.

     Vozili smo natrag i osmatrali. Stali smo ne semaforu. Ja sam razmišljao o betonu. O čem drugom?

– Eno ga, eno ga!

– Koga?

– Kobre!

     I, stvarno, crni audi s kutijom na krovu poput kobre milio je cestom.

– Ajde zaokreni se tamo.

      Zaokrenuo sam. Bili smo par vozila iza njega. Držali smo se tako da nas ne primjeti. Ali kako neće primjetit ovaj moj veliki džip?!

     Najedanput je tip izletio iz kolone i preko pune crte stao jurcati. Postavio se iza nekog bijelog karavana. Ubrzo ga je stjerao na autobusnu stanicu uz cestu.

– Jeba majku, zaustavi ga!

– Pa šta njega?! Je li zaustavljaju miksere ili obična auta?

– Bogati, zaustavljaju na koga im se digne kurac!

– Pa šta su zastavili ovog Renault Megana?

– Možda nije registriran!

– Ima registraciju.

– Sad me i ti jebeš… Zaustavio ga, zaustavio. Stani tamo isprid pekare. Iđen ko fol kupit kruv.

     Stao sam. Pumpa je stavio masku protiv korone na lice i vrzmao se ispred pekare. Ja sam u retrovizoru gledao kobru kako pegla vozača Megana. Subota je odmakla i svi se se vozikali. Naš beton se stvrdnjavao.

     Kobraš je krenuo, a Megan je bio ispred.

– Brzo za njima! – uletio je Pumpa u moj Ranger.

    Vozio sam nekoliko auta iza njih. Oni su prošli kroz semafor, a nama se upalilo crveno.

– Vidiš li ga?

– Gori su kod policijske.

– Sigurno ga vodi u stanicu.

– Je ko bog.

    Kad smo stali na semaforu kod policijske Pumpa je istezao vrat ne bi li ih ugledao.

– Di je zamaka, mater mu jeben!

Upalilo se zeleno. Morali smo krenut.

– Di je, jeba majku svoju.

– Slušaj, ako je sad njega odveza to znači da bi mikser moga proć.

– Rekli su da su dva audija!

– Di je drugi?

– Pa neznan!

– Šta sad?

– Vozi gori na kuću.

Kad smo došli gore ekipa je sve već bila izvibrirala i poravnala.

– Ovo je stvrdlo. – rekao je glavni meštar Televizija.

– Je li skroz? – bojažljivo sam upitao.

– Ako za deset minuta ne dođe beton gotovo je.

– Zovi mikser nek dolazi! – rekao sam Pumpi.

– Zaustaviće ga, bog te jeba! Ko će platit kaznu?

– Ja ću platit. Zovi ga.

Pumpa je nazvao mikser. Čekali smo.

Taman je prošlo deset minuta kad se mikser pojavio. Svima nam je laknulo.

– Mogu oni uć i ovde na gradilište.

– E, nemoj me sad više jebat!

Istresli smo mikser, izvibrirali i poravnali.

Nakon toga smo sjeli i pili pivo.

https://www.knjizevnost.org/wp-content/uploads/2022/11/Biografija-Zeljko-Barisic-2.pdf

by Barezi