Одсуство субјекта

Дубравка Матовић о савременом свету говори из
перспективе приватности. Нефеминистички приступ теми
женствености овде је пре потреба да се проговори о неким
темама које с феминизном немају везе, него пристајање
на патријархални модел.

Песма „Смисао“ наводи
традиционалне женске дужности (спремање хране, чување
деце) као сметњу да се изађе из стана, да се боре добију
на сунцу, а не у затвореним собама. Међутим, овде нема
никакве критике, пошто се мора јести и деца се морају
чувати. Уместо тога, Дубравка изражава чежњу за шетњом
на сунцу од које је обавезе одвајају. Насупрот тој шетњи
по сунцу стоје проводи по кафићима који јој не недостају.
На тај начин се ствара једна зрелија хијерархија животних
вредности.

Никола Живановић, књижевник

У свету где се
о свету прича
из собе, кроз прозор,
звучнике, екране,
лајковање је
као мишљење.
На улици окрзнуте силуете,
људи на мрежи
постају судије.
Иначе паралисани и неми,
инстаграм пријатељи
су и неписмени.
Малобројни и делимични
пријатељи
су негде далеко.
*

У свету људи уплашених
особином времена
да трајемо у њему
и да га увек има исто,
а нас више или мање,
све се на времену базира:
за машту нам треба недостатак,
а за деловање вишак.
Што је било,
да ли је заиста било,
што се снило,
да ли се заиста снило,
или је целокупно памћење
време угануло?

*

Нирвана
Свет је својеглаво савитљив
и сулудо је учвршћивати слику света,
а и најлакше је бити срећан,
јер једноставно
не препознаје компликације.
Једноставно је бити срећан.
Зато се и прибегава насиљу мирноће,
зато се примењују вежбе ума и духа,
а мир човека ипак извире изнутра
из кратера душе у троуглу
плућа, желуца и срца.