OSTVAREN SAN
Pogledom u sazvežđe
zazvoni duša,
a zatečena misao se otkriva
drhtajem struna
u nerazmrsivom klupku
redosleda reči i osećanja
i nemilicom nemuštom
vezan za sudbinu zvezda
ostvaruje se san
sakrivan od sebe.
OČUVANjE DUŠE
Prozor sa
odrazom akvarela
u sebi,
bio je uteha,blaženstvo
i šapat putokazima
na kojima sam
u treptajima svanuća
i beskrajima dna noći
snevala svoje košmare
borbi
dobra i zla
svetla i tame
i nespokojno
brodila putevima duše
koju očuvah.
MOJ GRAD
Sećanje na grad
u umu zamagljeno
gde lepote umetnosti,
istine i pravde
zanjihane jezde,
gde prijateljstvo osta
i uvi se u šutnju,
i gde oboženje
približavavši se,
blesak harmonije
u pamćenje ureza.
To sećanje jeste
duhovna visina
moje zvezde vodilje,
moga konačišta,
i moga utočišta.
ZAPIS
Putopisac se,
tražeći pribežište,
stopi sa promenama pejzaža
i pred čednim putovođom
bosiljkom mirisnim
sa prvim sumrakom,
načini zapis u ikonopisu.
PLAMIČAK VERE
Zašto se prosanjana zbilja
uobličava u nestvarnu
bujicu misli,
pa se srce sklupčava,
pa treperi
prepoznatljivim znakom
svakidašnjeg jada,
i plamti u njemu
neprestano
kao u kandilu
nesavladivi plamičak
vere.
BEKSTVO
Zemno i vremensko
sputavaju nas,
pa bežimi od sopstvene slobode,
i tako
u neravnoteži
kao na nekontrolisanoj klackalici
bivstvujemo,
nesvesni da je u trenutku
početak večnosti,
a da je nužnost naša
imati tačku sopstvene ravnoteže
da bi joj se uvek mogli vraćati
ne odlazeći od nje istovremeno nikad.
(NE)SLOBODA
Iznova u neslobodi
u poznim, proznim sećanjima
krhkost mladosti opisujem
strahovima od sebe.
I kao neprolazna sena,
praćena sopstvenim tragom,
zaokružujem povratak
u bekstvu
od nežnosti
utkane u tragove
svih mojih staza
koje su me
robile i slobodile
istovremeno.
HOD
U vetrovitu krošnju
zanjihale mi se zebnje
o predstojećim stazama,
odslikavajući tako moj odraz,
dok koračaju senke neke bliske,
i srodne,
od izvora ka proticanju
nepregleda večnosti,
sjedinjene sa mnom,
pruženih ruku ka mesečevoj svetlosti
i unutrašnjim mi tamama,
koje se zbog sklada u meni
bore sa legendom
o Zlatnom runu,
Orfejovom pesmom
i sa istinom
u ljubavi.
PUTNIK
Nepoznati putnik
sa knjigom pod uzglavljem
i golubicom u srcu,
ispruženih ruku
ka luku svetlosti
i vetru
usnulom
u svetkovinama jesenjim,
ogrnuo se spasom
sećanja na okna detinjstva,
i Žar-pticom
pobeđuje mrak
odlazećeg sebe
smešeći se neprestano
na daljine.
UNUTRAŠNjI SKLAD
Nebrojeno je puta
sklad usidren,
ocrtavao purpurne zene vremena
s nadom na ovo milo bitisanje
između sna i jave ugneždeno,
pa bi se i vreva ljudska,
i metež tragike životne mešao
i tako mutio vid,
i pravac i potragu za smislom,
Ali snagu tog unutrašnjeg sklada,
na zidanici srca,
na brojanici ljubavi
i istini
ne bi uspelo ništa
poljuljati
i ništa snagu mu umanjiti.
Vesna Kovačević – Sokolović
