„Ćirilo i Metodije naučne fantastike“, Svetislav Filipović Filip i Tihomir Jovanović Tika, neraskidivi su dvojac, koji na svojim leđima nosi čitav jedan svet, poznatiji pod nazivom: Udruženje fanova naučne fantastike „SCI&FI“. Kada su, kako i zašto uplovili u vode naučne fantastike, šta je to što ih u NF-u i dalje drži, šta su „Terra“ i „SF portal“, a šta „SF TERRACON“, samo su neke od tema kojih smo se dodirnuli tokom razgovora:

Kako i zašto je pokrenuto Udruženje fanova naučne fantastike „SCI&FI“?

Udruženje sam osnovao 7. jula 2004. godine i njegov sam (doživotni) predsednik. Po tadašnjim zakonima bilo je potrebno 12 članova da bismo se registrovali kao Udruženje. U to vreme nastala je ekspanzija epske fantastike, horora i teorija zavera, a naučna fantastika je bačena u zapećak, otprilike kao čuvena misao „revolucija jede svoju decu“. Ime udruženja sam pažljivo osmislio, kao i logo, a svoj doprinos teoriji naučne fantastike dao sam i kroz kovanicu SCI&FI. Naime, u upotrebi su nazivi science fiction, sci fi, speculative fiction… Moj naziv, nauka i fantastika je, nadam se, originalan. Mi smo postali čuvari, propagatori, lučonoše i poštovaoci naučne fantastike, kao žanra i to uporno radimo širom regiona. Posedujemo oko 1000 SF knjiga i oko 500 SF filmova, koji svaki član Udruženja može da dobije na čitanje, odnosno gledanje, naravno besplatno. Trenutno imamo 33 člana i počasne članove: dr Zoran Živković, Radmilo Anđelković, Vladimir Todorović-Nevidljivi, Ilija Bakić, Vladimir Vesović i Uroš Petrović. Ko prati SF scenu zna ko su oni.

Društvo je prilično aktivno poslednjih petnaest godina. Navedite mi neke od konkursa, događaja, skupova, predavanja i konvencija koje ste organizovali…

Kao Udruženje, organizovali smo dve SF konvencije „SF TERRACON“, 2009. i „SF TERRACON 2“, 2019. godine. Takođe, planirani smo da organizujemo KONAČNI SF TERRACON na dan „propasti sveta“, 21.12.2012, ali u zadnjem trenutku nam je otkazao sponzor, pa je bilo – UPS!

Konkurse smo organizovali za: SF dugi i kratku priču, poeziju, priču na „slovo“, ilustraciju i aforizam. Redovno predstavljamo svoje fanzine „Terra“ i „SF portal“. Organizovali smo susret i razgovor sa Darkom Suvinom, legendarnim SF teoretičarem, okrugli sto na temu „SF vs. male verske zajednice“, projekat „Horus“, predavanja o SF-u u Lazarevcu, Velikom selu, Nišu, Beloj Crkvi, Valjevu.

Gosti su vam dolazili sa raznih strana…

Tačno. Mi smo Udruženje iz Srbije sa najboljom saradnjom na ex-YU nivou. Tako su gosti na našoj poslednjoj konvenciji „SF TERRACON 2“, koja je održana u Beogradu, u Centru za obrazovanje i kulturu „Božidarac 1947“, poznatijem kao „Božidarac“, 9. novembra 2019. godine, bile VIP osobe iz SF okruženja: počasni gost konvencije (GOH), bio je Ljubomir Mihajlovski iz Velesa (Makedonija), osnivač i predsednik Centra za naučnu fantastiku „Vision“, Mirko Grdinić iz Pazina (Hrvatska), predsednik SF&F Udruženja „Albus“, Davor Šišović iz Pazina (Hrvatska), osnivač SF konvencije „Istrakon“, Bojan Eskelenski, Celje (Slovenija), osnivač konvencije „Fanfest“, Andrej Ivanuša, Maribor (Slovenija), SF pisac, esejista i izdavač, Dragić Rabrenović, Bijelo Polje (Crna Gora), osnivač konvencije „Refestikon“, Anto Zirdum iz Viteza (BiH), direktor festivala SF poezije „SCAVACON“ i Dinko Osmančević iz Banja Luke (Republika Srpska), novinar, pisac i aforističar.

Sarađujete sa mnogim sličnim udruženjima iz regionima…

Prisustvovali smo i učestvovali njihovim SF konvencijama: Eurocon 2004, Plovdiv, Bugarska; ATEE KONFERENCIJA, Jena, Nemačka; Konfuzija, Goblicon, Fanfest, Slovenija; Istrakon, Sferacon, FFK, Domikon, Hrvatska; Zecon, Scavacon, BiH; Refestikon, Crna Gora; Beokon, WCG, Novobeogradsko leto, Srbija.

Recite nešto o SF fanzinima koje izdajete i po kojima ste poznati u regionu. Recite nam nešto više o „Terri“.

Društvo ima svoje glasilo, SF fanzin-almanah „Terra“. Od 2005. do 2019. godine, izašlo je 27 brojeva sa prilično bogatim sadržajem. Bavili smo se počecima naučne fantastike, biografijama najpoznatijih pisaca i filmskih stvaralaca (kako živih tako i počivših), objavili smo pregršt intervjua, eseja, priča, drama, aforizama, haiku pesama, stripova itd.

Zaključno sa decembrom 2019. godine, objavljeno je 27 brojeva „Terre“, sa oko 5.000 strana raznoraznog sadržaja. Kao glavni i odgovorni urednik, ovaj fanzin sam zamislio kao veliku „svaštaru“, kroz koju sam pokušao da obuhvatim i prikažem bogatstvo tema i pod žanrova naučne fantastike.

Ipak, koncepcija fanzina je prilično „čvrsta“. Posle reči urednika i sadržaja, počasno mesto pripada himni Udurženja (pesma „In the year 2525“). Tu su i izveštaji sa konvencija na kojima smo učestvovali, bilo kao fanovi, bilo kao predavači ili predstavnici Udruženja. Obavezno objavimo nekoliko eseja, SF priča i strip. Ukoliko neko od SF velikana ode među zvezde, objavimo njegovu biografiju, bibliografiju i priču koja do tada kod nas nije prevedena. Svaki četvrti broj fanzina je „specijal“ – obrađuje određenu temu: tako je br. 4 posvećen seriji „Zvezdane staze’’, br. 8 NLO/vanzemaljcima, br. 12 misterijama i teorijama zavera, br. 16 hororu, br. 20 fantastici, br. 24 utopiji.

Naročito obraćam pažnju na vizuelni izgled korica i tehničkoj pripremi, tako da je fanzin ustvari knjiga, urađena po svim postojećim pravilima, a ne amaterski časopis, kao što je većina fanzina.

Udruženje izdaje i fanzin „Sf Portal, biblioteka naučne fantastike“. Recite mi nešto više o njemu: sa kojim ciljem je pokrenut, koliko je brojeva do sada izašlo i šta su nam novo, odnosno staro, doneli?

Ovaj fanzin uređuje sekretar udruženja „SCI&FI“, Tihomir Jovanović – Tika. Do decembra 2019. godine, objavio je 41 broj, sa oko 3.000 strana. Ovaj drugi fanzin Udruženja nastao je kao potreba da se u svakom broju obradi određena tema, određeni pisac, zapravo, koji je kod nas malo poznat. Dajemo biogafiju, bibliografiju i priču određenog pisca, ali ponekad obradimo i određenu tema, kao što je SF muzika, strip i sl. Tako su pojedini brojevi bili posvećeni: H. P. Lafkraftu, Živoradu Tasiću, Džeku Londonu, Jovanu Grčić Milenku, Aleksandru Bogdanovu, Arturu Konan Dojul, Hugou Genberku, Aleksandru Ivanoviču Kupinu, Filipu K. Diku, Meri Šeli, Vladimiru Nazoru, Luisu Kerolu, Aleksandru Kazancevu, Karlu Hans Stoblu, Džonu Kembelu, Ursuli K. Legvin…

Napominjem da smo trenutno, koliko je meni poznato, jedini u ex-YU i regionu koji objavljujemo dva pisana fanzina i to redovno, evo već 14 godina.

Iz prebogatog „fonda“ možete li da izdvojite vama najinteresantnije, najznačajnije tekstove…

U fanzinu je objavljeno oko 200 eseja, 150 priča domaćih ili stranih autora, 27 stripova, 6 SF drama, nekoliko desetina SF pesama i aforizama, sećanja na 22 pisca, 20 izveštaja sa konvencija… Dakle, da pokušam, potpuno subjektivni, odabir:

Proto naučna fantastika:

1. Lukijan, „Istinita istorija“, 160. g.p.n.e.
2. Sirano de Beržerak, „Komična istorija države i carstva na Mesecu”, 1657. g.
3. Hans Kristijan Andersen, „Za hiljadu godina“, 1853. g.
4. Volter, „Mikromegas“, 1752. g.
5. Apostol Vanđelović-Vovjekivjeković, „Putničke beleške iz 2349. godine”
6. Mila Šuflaj, „Na Pacifiku, godine 2255“, 1924. g.
7. Branislav Nušić, „Večnost (bajka u tri slike)“, 1930. g.

Biografije, bibliografije  i priče velikana SF-a:

1. E. E. Smit
2. H. Dž. Vels
3. Filip Hoze Farmer
4. Zlatica Vajhing
5. Erih fon Deniken
6. Karel i Jozef Čapek
7. Hugo Gernsbek – otac naučne fantastike!

SF teme i podžanrovi, nauka, astronomija, eseji:

1. Crne rupe
2. Nanotehnologija
3. Istorijat veštačke inteligencije
4. Roboti, androidi, kiborzi
5. Jezik vanzemaljaca
6. TEHNOVELGY – kreativne ideje i izumi SF pisaca
7. 70 godina radio drame „Rat Svetova“
8. NLO fenomeni
9. SF pseudoreligije
10. Putovanje kroz vreme
11. Istorija srpske naučne fantastike
12. Položaj čoveka u celini kosmosa, Platonov svet
13. Pravoslavno-hrišćansko shvatanje NLO fenomena
14. MEGATRENDOVI – razmišljanja o budućnosti
15. Fizika sudnjeg dana – citati iz Kurana
16. Kulturni i socijalni aspekti fantastične književnosti za decu
17. Svemir i muzika
18. Zahtevi za izgradnju sveta fantazije – uputstvo za pisanje fantazija
19. Tajni dnevnik admirala Birda
20. Ferengijska pravila sticanja novca

Intervjui:

1. David Ajk
2. Al Bielek
3. Aleks Kolijer
4. Robert Bob Lazar
5. Radivoje Radivojević

Granična područja naučne fantastike: tunguska katastrofa, ezoterija, okultizam, gnosa, isčezle civilizacije, izgubljeni kontinenti, teorije zavera i tajna društva, misterije piramida, divovi, duhovi, veštice, vampiri, Vojnićev rukopis, mapa Pirija Rajsa, kriptozoologija,  slipstrim…

SF priče, strani pisci:

Stanislav Lem, Robert Šekli, H. Dž. Vels, Artur Klark, Filip Hoze Farmer, En Mekafri, Fric Lajber, Isak Asimov, Frederik Braun, Rej Bredberi, Heri Harison, Bil Pronzini, Danijel Defo, Mark Tven…

SF priče, domaći i ex-YU pisci: Tamara Lujak, Ilija Bakić, Živorad Tasić, Ivan Nešić, Indrej Ivanuš, Biljana Kosmogina, Stevan Šarčević, Adnadin Jašarević, Mirko Grdinić, Goran Čurćić, Tihomir Jovanović, Slobodan Škerović, Sadžida Viteškić-Majstorović..

Gostovali ste na mnogim konvencijama u zemlji i inostranstvu, stekli uvid u stvaralaštvo drugih zemalja. Šta nam interesantno možete reći o stvaralaštvu na polju (naučne) fantastike u zemljama iz regiona?

Po meni, najjača SF scena što se tiče konvencija je u Hrvatskoj, u Srbiji izdavačka delatnost, pisci, SF teoretičari i specijalizovane radio emisije, dok je najbolja SF konvencija „Refestikon“ u Crnoj Gori, u BiH značajan je i neosporan entuzijazam nekoliko ljudi – Adnadina Jašarevića i Ante Zirduma, u Sloveniji, na žalost, stagniraju, postoji želja za oporavkom, dok u Makedoniji postoji – Ljubomir Mihajlovski.

Srećom, ima puno mladih SF pisaca, a i danas je lakše objaviti knjigu, zbog prednosti novih tehnologija. Na samim konvencijama preovlađuju: kosplej (kostimirana igra), RPG (fantazijska igra uloga) i trivija kvizovi (sa pitanjima o sporednim „najvažnijim“ stvarima iz oblasti SF-a), pa predavanja gube korak. SF kao žanr nije dovoljno zastupljen u sredstvima informisanja, pa ponekad, mislim da se ceo žanr nalazi u nekoj vrste ilegale. Ono što se najbolje desilo SF-u to je Internet.

Zašto je fantastika važna za razvoj svakog od nas i zašto smatrate da naučna fantastika kao fakultativni predmet treba da se uvede u osnovne škole?

Ako želimo da nas naslede deca koja čitaju knjige, govore strane jezike, imaju širinu pogleda, maštovitost, bave se naučnim radom, koja nisu rasisti i slično, jedini način da to postanu je da se uvede naučna fantastika u škole kao fakultativni predmet. U suprotnom, preplaviće nas polupismeni lumperproletarijat, rijaliti starlete, kvazipolitičari, bezosećajni tajkuni koji će nastati od dece koja znaju samo da kažu:  sine, tebra, votever, ‘vize ‘vize, beži murija, jeb*te, Versejs, ne rise, k*rvo, uduvano i sl. „bisere“!

Dvojac Svetislav Filipović-Filip i Tihomir Jovanović-Tika, prilično uspešno kormilari proteklih petnaest godina, koliko je Udruženje aktivno. Recite mi nešto više o vašem ličnom stvaralaštvu.

Ja, kao predsednik udruženja, i Tika, kao sekretar, preuzeli smo na sebe najveći deo obaveza u vezi rada i promocije Udruženja, ostali članovi imaju druga zaduženja i to za sada, odlično funkcioniše. Lično, napisao sam desetak kratkih SF priča, napisao sam nekoliko eseja o SF-u, uređujem fanzin „Terra“. Najviše me interesuje teoretski prilaz žanru. Takođe, prilično sam dobar slikar (uvršten sam u izbor najboljih 100 srpskih slikara-amatera, a smatra se da ih ima oko 20.000 organizovanih po likovnim udruženjima). Slikam isključivo ulja na platnu, apstrakcije, i to veoma liči na kosmičke pejzaže, nebule, planete, kosmička snoviđenja…

Tika je veoma dobar pisac, s pravom ga nazivaju „srpski Teri Pračet“. Objavio je do sada pet knjiga, napisao je nekoliko desetina SF priča i pesama. Uređuje fanzin „Sf portal“ i antologiju „Regija Fantastika“.Odličan je prevodilac, naročito H. F. Lavkrafta.

U početku su nas nazivali „dvojac bez kormilara“, pomalo i podsmešljivo, ali sada, posle 14 godina bivstvovanja na SF sceni kao organizovano Udruženje, i nakon ogromnog rada i traga koji smo ostavili, zovu nas „Ćirilo i Metodije naučne fantastike“, što mi se veoma sviđa, jer i mi, u gotovo nemogućim uslovima, širimo reči i ideje naučne fantastike. Da ne zaboravim: Tika i ja smo još od 1990. godine prošlog veka u SF-u. jer smo  tada (1997), Bili smo među osnivačima Udruženja ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“, pisali smo za njegov fanzin, „Emitor“, koji je na SF konvenciji „Eurocon“, 2004. godine, izabran za najbolji evropski SF fanzin.

Bavili ste se i odnosom naučne fantastike i muzike. Koliko je to uspešan spoj?

Veoma uspešan. Doživljavam, maltene, ekstazu, kada čujem vrhunsku SF muziku, dok čitam SF knjigu. Tema je preopširna, ali smatram da su muzički podžanrovi: kraut rok, spejs i psihodelična muzika i progresivni rok potpuno u simbiozi sa naučnom fantastikom. Od najpoznatijih izvođača spomenuo bih: Dejvid Bovia, Pink Flojd, Soft Machine, King Crimson, ELP, Rick Wakeman Rush, ELO, Velvet andergraund, Vangelis, JMJ, Sun Ra, Gong, Hawkwind, Majk Oldfild, Kratverf, Cluster, Tangerine Dream, Amon Duul II, Faust…

Objavili ste četiri broja antologije „Regija Fantastika“, kojima su zastupljeni pisci iz svih ex-YU republika. Kako ste došli na tu ideju? Koje ste teme obradili ovim antologijama, kako ste do priča došli i koji su sve autori zastupljeni u njima?

Na ideju je došao Tika, jer smo osetili potrebu da objavimo i antologiju u kojoj će biti objavljeni eminentni SF pisci iz regiona. Prvi smo uspeli da okupimo SF pisce od „Triglava do Đevđelije“. Prvu antologiju sam potpisao ja kao urednik, a ostale Tika. Ovih dana biće gotova antologija br. 5, a Tika već priprema temu za antologiju br. 6. Korice antologija radi cenjeni i, u evropskim okvirima, priznati i poznati ilustrator, Željko Pahek, i one su stvarno izvanredne. Inaće, prvu antologiju smo namerno objavili u 51. primerku i ona je već sada postala andergraund raritet.

Planovi za budućnost?

Nastavljamo sa izdavanjem fanzina, učestvovaćemo na SF konvencijama u regionu, pratimo SF na internetu, edukujemo podmladak, pijemo pivo, slušamo muziku, gledamo filmove…

Lično, pošto odlazim u penziju, imaću dosta slobodnog vremena, pa ću objaviti dve knjige: zbirku eseja o naučnoj fantastici i SF dramu „Munze Konza RUR“, u čast Karela Čapeka, sa rečnikom žargona, jer sam tekst pisao u zemunsko-beogradsko-novosadsko-ex–YU fazonu. Znam da sam na pravom putu, jer sam sirovu verziju pokazao nekolicini mlađih SF fanova koji su se slatko smejali, ali i morali da čitaju rečnik zbog njima, generacijski, nepoznatih fora i fazona. Evo jednog tipičnog dijaloga iz drame:

Robot  1: „Ej bre, pajto, je l’ ti to mene zajebavaš još od prvog vagona?“

Robot II: „Nije tebra, evo prco kevu u lavoru, ako te zekim!“

Robot 1: „Ne smaraj više, vozdra, odoh ćeri da ćapim sovu!“

Robot II (šapuće): „Koji je to idiot, stvarno je talentovano glup, bolje da nahrani majmuna i ne dira ništa. Odoh ja da popijem „maksuziju“ i nažderem se glave u škembetu.“

Poruka generacijama koje dolaze?

Živite dugo i uspešno, neka je Sila sa vama i čuvajte mi naučnu fantastiku kao „zenicu oka svoga“! Naučna fantastika je najbolja sporedna stvar na svetu i zato fanovi naučne fantastike UJEDINITE  SE!

Razgovor vodila

Tamara Lujak