HERMETIČKA NEDELJA
motori automobila
samleli su ptičicu
pobeglu zbog pesme
iz kaveza
mehanika Vs melanholija
i iz auspuha lepršaju
ushićena pera
rasparčana
srp od krvi
u čaši žestine
spira se od noći
naiskap još jedna tura
koncentrovanog ludila
i još jedna nedelja
koja je samotnija
od poslednjeg
jelena u gajbi
prikaze su tu
da nas sete
da još spavamo
BEZ PARDONA
čovek u plamenu
pije vinjak
na prazan stomak
čovek u plamenu
hrani tačku
dok je pišao po kamenu
vatra mu je pojela mačku
čovek u plamenu
gleda u ruke
proklinje žuljeve
sistem, sudbu
i kitu krutu
jer nekad
je gorelo na
na Viva Zwei
čovek u plamenu
čak i nije
čovek u plamenu
samo se navukao
na “pardon me”
od Bojdkubusa
i ostao u lancima
na početku veka
AVETI SA DIJAGNOZOM TIGRA
sanjam ti ja vašar
pička ga materina znala gde
a trava oko ringišpila
kao proćelava raskopina glave
iz ptičije perspektive
ganjam fliper
nikada nisam kontao
gde puknuti lopticu
i pored svetlećih putokaza
i table sa brojačem
bitno je bilo da ne prođe
kroz gol i ne ugasi se žeton
al kreće da me radi nelagoda
ako refleks ne učini svoje
a fliper proguta lopticu
desiće se nešto loše
taj napad nije racionalan
ali ga se plašim
postoji dijagnoza
čitao sam
a i san je
ne može biti realano
al bolest čini svoje
razmišljam o ljudima
bliskim, njihovi likovi
su na displeju
stoji “helt”
ispod imena
pucam svakom lopticom
dalje od njih bolest
nesreću, zlu kob
parametri padaju
pa skaču
znojim se
igram za njih
premotavam njihove
živote jer se plašim
da ih ne izgubim
neki su bili fer
neki pičke
ne stavljam ih na tas
životi su u pitanju
ima vremena za praštanje
i njihovo i moje
smejem se
psujem
plačem
udaram jebenu lopticu
sumanuto lupam
prsti se znoje
krvavi od pritiskanja
dugmića
ali odjednom
eto ti druge, treće,
šeste loptice
ne vidim više
odakle dolaze
i gde odlaze
i odjednom
TILT
sve se frizuje
okrenem se
nema ljudi
čuje se škripa
praznih klupica
sa ringišpila
jedino vetar
ne staje
i dača dak
sa zvučnika
pomislih preživeše …
dolazim kući
prebrajam
svi tu
palim tv
mladi tigar je patosirao
hrvata nokautom
za minut
sedma pobeda
od kad je profi
u ringu
dečko bije
kao milicija
odahnem
sve je kako treba
puštam cecu
i brže bolje
idem dok sam mlad
iz sna
__________
Diplomirani pedagog u tridesetim godinama koji radi na administrativnim poslovima u jednoj seoskoj upravi i u tome nazi inspiraciju da rekreativno i piše to što zove poezijom pod različitim pseudonimima.
Objavljuje na portalima Bundolo, black sheep, strane.ba, Karton.
Za sebe kaže: “Nisam rob forme, misao retko pretpravljam i umem biti neprijatan u tome što pišem”.
Za sebe kaže: “Nisam rob forme, misao retko pretpravljam i umem biti neprijatan u tome što pišem”.