*

Budna si
Tužna i budna
Samo da ponovo zaspiš
Moj život je ništa bez tvojih snova.

Postajemo oprezni
A znamo da to nije dobro
Za nas, za našu pesmu.

Svet je ustao na četiri noge
Želi da nas pozdravi
Hajde da ga obradujemo
Ti rodi pesmu
Ja ću da je zapišem

*

Češlja dugu plavu kosu
Pere zube i namešta osmeh
Navlači svilene čarape i podsuknju
Oblači crveni kaput i plavi šeširić.

U našem gradu svi su zaljubljeni
I siromašni i nezaposleni
Osvću se za njom i dive joj se
Marija, Marija, kako si lepa i svoja!

Zastane pred svakim izlogom
Ogleda se i namesti kosu, plavu
Pogleda u svoje cipele i nastavi .

Vraća se tačno u podne
Da zajedno ručamo
Odmara se od gradske vreve
I čeka da joj napišem pesmu.

*

U slobodno vreme bavi se slikanjem
Kuću sa bazenom redovno docrtava
Sportski autmobil već je uramila
U skiciranom kabinetu nedostaje fotelja
Ne zna koju i ne zna od čega.

Svi je zovu i svi je hoće
Od domara do stranačkog lidera
Ustupaju joj mesto u autobusu
Na koncertima je u prvim redovima
Šta više čovek može da poželi.

Zovem je, ne javlja se
Pišem joj, ne čita
Molim, preklnjem i zaklinjem
Izadjem na izbore
I zaokružim .

*

Ustani ,Marija
Da zapevamo udvoje
Znamo da se od poezije ne može živeti
ali s njom će nam biti lepše.

Uzmimo ono što ima ovaj svet
Ono što nema, ne možemo uzeti
Vatru i vodu, zemlju i vazduh.

Probudi se, Marija
Da proslavimo ljubav
Smrti smo se dovoljno
Nagledali i nasanjali.

Tvoje je nebo
A moj je mesec
Ako se nebo bude podelilo
Da vidimo na koju ćemo stranu.

*

Ovaj svet , Marija
Ne može da podnese tišinu
Revolucija jede svoju decu
Pauk je danas odneo crvenog pežoa
Paradoks mašine i čoveka.
Ja sam neozbiljan pesnik
Volim neozbiljne stvari
Ovi drugi su uozbiljili svet
I on više nije za nas.
Pored jezera leži pesnik
I sanja svoju pesmu
Ti gledaš u vodu
I brojiš stihove.
Pesnik plače
Jer u tvojim očima
Vidi svoj san.
Kuda, Marija
Iz ove zemlje čuda
Ako ne u smeh.

*

Nisam tu, Marija
da budem pametan i dobar
Ja sam tu da volim
a ti da budeš lepa.
I ove zime grejem tvoje ime
prstima na listu papira.
I te oči
te čudesne oči
kojima treba dati mig
i one će pronaći put
za koji znaju da je pravi.

*

Ništa više nije isto, Marija
Za njih i za nas
Ni mozak
Ni ljubav
Ni Bog
Homo sapiens i Homo zapiens.

Mi se više ne volimo, ne ljubimo
Ne dopadamo se
Mi otkidamo
Kuliramo.

Menjamo, prodajemo, zaboravljamo
Oblike
Dušu
Reči.

Živimo u horizontali
Umiremo u vertikali.

A kada sve izgubimo
Možemo li da se uspravimo?

*

U predvorju naših snova
Svet je postao moderan
Za jedan korak u dubini:
Sprženi mozgovi od praznina
Izbledele slike roditeljskih želja
Krpe i zakrpe našeg grada
Smrad uličnih trotoara
Neispijene boce žestokog
Sanduče za prvu pomoć
Muzika za sva vremena
Džeparac za jedno veče
Svi se ljube, maze, dodiruju.
Baš svi!

*
Moze li covek da se odluci
Ako ovde previse zaudara
A tamo se gusi od mirisa.
Ako zadovolji telo
Izgubice dusu.

*

Moje pero škripi pod besmislom svakodnevice
i zato najlepše pišem kad lažem
a lažem kad najlepše volim.

Izražene misli su mrtve
Od danas ćutim o ljubavi
Moja ljubav je želja
Koja je postala mudrost.

*

Marija, moj život je igra
Krenem pa zastanem
Pljunem u dlan desne ruke
Pa presečem levom
Tamo gde pljuvačka odleti
Tamo je moj pravac.
Poraženi se ne vraća
Sa puta kojim je krenuo.

*

Nisam ja tu, Marija
da budem pametan i dobar
Ja sam tu da volim
a ti da budeš lepa.
I ove zime grejem tvoje ime
prstima na listu papira.
I te oči
te čudesne oči
kojima treba dati mig
i one će pronaći put
za koji znaju da je pravi.

*

Po pepelu sagorelih uspomena
ona igra, kao da sutra ne postoji.

Kroz naš grad prolazi reka
I odvedoh je na reku…

U zoru dolazi traktorista
da isprosi devojku.

*

Kiše donose ljubav, Marija
Vreme velikih isparavanja će proći.
U slobodnom vazduhu živeće naše začeće.

*

Noćas mi nebo puni glavu teškim mislima.
Kamen koji miriše na trajanje
i vodena priča Klisure.
Opasno je bratstvo prirode i čoveka.