Kapitalizam
Sa godinama dolaze te misli:
Reči su otpad.
I tome slično.
Reči mutne i zavodljive.
Nešto kao:
Slagalica praznine.
U poeziji, otpaci su neophodni:
stvaraju novu glad.
Zato poezija liči na kapitalizam.
(Uostalom, danas puno toga liči na kapitalizam.)
Ipak, besomučnim gomilanjem stihova
ne stvara se višak vrednosti.
Naprotiv.
Neprestana obećanja drže nas
dovoljno daleko od zemlje.
Sve dok balon ne pukne.
Nepodnošljiva doza iskrenosti ne rešava stvari.
Od nje raste sujeta.
Kao stomak sa godinama.
Još jedna nepotrebna stvar.
Sokrat
Bivša legendarna kafana za koju su svi znali.
I dalje je kafana, ali sada je samo
nabudžena, skupa i isprazna.
Nema veze, navikli smo i na gore stvari,
moje društvo s faksa i ja.
Posegnuvši za pepeljarom,
Nika mi kaže da sam samo naizgled
čovek mere i sklada: fin, kulturan, promišljen, itd.
Korifej samokontrole i razuma.
„Zapravo, ti si kao antički satir,
pun strasti i želja, pun nagona koji se krčkaju
iza te uglađene maske”, reče Nika
između dva dima cigarete.
Preostalo mi je samo da potegnem
još jedan gutljaj piva.
I da pre toga kroz osmeh citiram Sokrata:
„Gospodine, vi me odlično poznajete!”
Appendix punchline:
Kao i obično, sve je tu:
Cigarete, čaše, dim i mrak.
____________
Бојан Самсон
Рођен је 1978. у Осијеку. Завршио српску књижевност и језик на Филозовском факултету у Новом Саду. Песме су му се нашле у избору из нове српске поезије Van, tu: free (2013) и панорами Рестарт (2014). Објављује песме, приче и критичке приказе у часописима и на интернету.
Поезија
- Superblues, Прва књига Матице српске, 2007.
- Folk singer, Удружење књижевника и књижевних преводилаца Панчева, 2018, у песничкој едицији “Најбоља”.
Приредио
- Нешто је у игри, зборник нове новосадске поезије, Центар за нову књижевност Неолит и КЦ Новог Сада, 2008.