Natasa Kupljenik – Gradska knjiznica Zadar, Photo: Igor Kupljenik/MI-PRESS
Književna turneja?! Ko je za to na ovim prostorima još čuo? Radi li to iko? Usuđuje li se?
Kako se ispostavlja, pored pisaca koji su imali svoje književne turneje po Srbiji i zemljama Balkana (https://www.blic.rs/vesti/drustvo/velika-knjizevna-turneja-dragana-velikica-se-nastavlja-i-u-aprilu/fblgxx9, https://www.blic.rs/kultura/vesti/knjizevna-turneja-ivane-dimic-u-martu/sqjjxdw, https://www.vulkani.rs/v.aspx?uid=824b2231-f7b4-498f-b66f-6e5fe2606462), i jedna mlada pesnikinja odlučila se na ovaj hrabar (ona sama bi rekla: lud) korak.
Želeći da predstavi svoj pesnički prvenac, Nataša Kupljenik, budući da je do sada imala samo jednu književnu promociju, odlučila je da zbirku poezije promoviše putem mini književne turneje. Organizovala je, potpuno samostalno, šest književnih promocija. Da joj zadatak bude lepši – promocije je zakazala u šest gradova na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, obuhvatajući na taj način nekoliko zemalja koje su joj u životu nešto značile, i još uvek joj znače.
Natasa Kupljenik – Caffe bar Castrum, Grad Grobnik, Photo: Igor Kupljenik/MI-PRESS
Kako sama Nataša kaže „za more se vezala tek zadnjih godina, otkako joj se mlađa sestra odselila u blizinu Šibenika. Rođenjem, prvim sećanjima, dragim ljudima vezana je za Kutinu. Od 2002. godine njena baza se zbog jednog sličnog zanesenjaka pomakla severnije, u Ljubljanu, koja je za razliku od Beograda tiha i smirena. Beograd je sličan Zagrebu, velik, bučan i težak.“ A u Beogradu je već imala svoju, prvu, književnu promociju, i to u maju ove godine, u Biblioteci „Milutin Bojić“ (https://milutinbojic.org.rs/vesti/iz-biblioteke/1557-predstavljanje-zbirke-pesama-natase-kupljenik).
Tako je Nataša Kupljenik osmislila itinerer, zakazala datume, osmislila koncept, povezala ljude, galerije, klubove, biblioteke i domove kulture, gostovala na radiju, o njoj je ovim povodom pisano u raznim novinama i na mnogim internet portalima (https://www.zadarskilist.hr/clanci/09092018/akademska-slikarica-natasa-kupljenik-predstavlja-prvu-zbirku-poezije-s-druge-strane)…
Natasa Kupljenik – Kulturni center Banski dvor – Crveni salon, Banjaluka, Photo: Igor Kupljenik/MI-PRESS
Uz veliku pomoć (i podršku) njenog muža, Igora Kupljenika, umetničkog fotografa, uspela je da predstavi svoju zbirku širokoj i šarolikoj publici u tri različite države, prešavši više od 600 km u deset dana puta. Treba, pre svega, navesti još nešto: kako je i slikarka (https://www.facebook.com/atelje.misek/), Nataša je, ne samo napisala zbirku poezije, već je osmislila i uradila i korice za svoju knjigu. Sama se postarala i da se uz knjigu, na poklon, dobija i prikladan međaš. Pravi „one girl show“!
Mini književna turneja započeta je u Banja Luci, u prelepom Banjskom dvoru, 3. septembra 2018. godine. Nastavila se 04.09. gostovanjem u „Knjižnici i čitaonici Kutina“ u Kutini, u kojoj je Nataša, praktično, odrasla, 05.09. u neobičnom, retro Kafe klubu „Cooltura“ u Zagrebu, 07.09. u izuzetno modernom Centru za poeziju „Tomaž Šalamun“ u Ljubljani, 10.09. u čarobnom, malom gradu, utvrđenju Grobniku i 12.09. u savremenoj „Gradskoj knjižnici Zadar“ u Zadaru.
U svakoj od galerija, biblioteka ili domova kulture, Nataša je bila iskreno i toplo dočekana. Organizatori su se svesrdno potrudili da se u njihovom domu oseća kao kod svoje kuće. Publika je, sa svoje strane, bila, kako smo već rekli, šarolika i zainteresovana za Natašino stvaralaštvo, te je razgovor svuda bio opušten i više nego zanimljiv. Malo je reći da je autorka naišla na dobar prijem. Nakon svake književne večeri, organizovano je druženje uz kafu i kolače, kako bi se gosti još bliže upoznali sa pesnikinjom.
Natasa Kupljenik –
Knjiznica Kutina,
Photo: Igor Kupljenik/MI-PRESS
Prikaz završavamo rečima Nataše Kupljenik:
„Meni se uvijek činilo da imam što reći i da bi bilo u redu da to netko čuje. U nekom trenu u dvadesetima sam baš jako željela zbirku ali ona mene nije. I bolje da nije. Ono čega nemaš ne komplicira ti život. Sad se stvorila i moram vam priznati da nije mogla izabrati bolji trenutak. Prvobitna ideja kad sam krenula učiti pisati tamo negdje početkom devedesetih (nešto se i objavilo po šk. časopisima) bila je ona divna djetinja ideja da tekstom možeš spasiti Svijet.
Ne možeš. Ponekad tekstom spašavaš samog sebe, reagiraš na okolicu, život. Zna se dogoditi da tekstom drugima objašnjavaš ono što sami ne znaju vidjeti… Ponekad jednostavno pišeš jer je to ne djeljivi dio tebe, jer je to jednostavno tvoje najprirodnije stanje. Nema smisla od toga bježati, probala sam. Ne ide“.
Tamara Lujak
