Kada je, jednom prilikom, Miloš ostao nasamo sa majkom, odlučio je da joj kaže kako je stekao utisak da joj se Ilka nije mnogo dopala, jer sa njom jedva da je progovarala koju reč. Čak i kada je progovarala, sve je to bilo previše suzdržano i hladno. Čak je i Ilka primetila da je njena buduća svekrva hladna i suzdržana prema njoj, ali to joj nije bilo nimalo bitno. Jedino o čemu je Ilka najviše razmišljala bili su tajni susreti sa Asimom.
„Mama, ovde smo već nekoliko dana ja i Ilka.“, rekao je Miloš.“ „Imam utisak da ti se ona ne dopada. Ti si, po običaju, jako pričljiva, komunikativna, ljubazna i srdačna, a ništa od toga nisi pokazala, otkako sam doveo Ilku. Da li se to ona tebi ne dopada? Da li misliš da ona nije dovoljno dobra za mene? Šta je to što ti se ne sviđa u vezi nje? Znam da je nešto u pitanju.“
Nekoliko trenutaka, Savka je ćutala i zamišljeno gledala u šare na tepihu, a onda podigla pogled ka svom sinu, odlučivši da mu prizna šta je ono što ju je mučilo i zbog čega je osećala strepnju.
„Ti znaš da mi se tvoj pokojni otac javlja u snovima.“, rekla je Savka, gotovo turobnim glasom.“
„Da, znam. Što bi rekao čika Jugoslav, moj otac je nastavio da te muči i nakon smrti. Zvuči čudno, ali tako je.“
„Uvek mi u snu predskaže nešto što će se dogoditi.“
„I šta ti je sada taj prokletnik predskazao? Možda nije u redu da o ocu govorim tako, ali on i jeste bio prokletnik, na koga sam gnevan i besan zbog svega što ti je učinio.“
„Nećemo da razmišljamo o tome kakav je bio, dok je bio živ. Ne želim da razmišljam o prošlosti.“
„Da, najbolje je ne razmišljati o prošlosti. Reci mi, šta ti je sada predskazao?“
„Da će Ilkin dolazak uneti neki nemir, da će biti izazavano nešto loše, da će se nečiji mladi život ugasiti. Nije mi rekao ko će umreti, a ja ne bih podnela, ako bi se nešto loše desilo mojoj deci. Ali kada on kaže da će nas nešto loše zadesiti, to se zaista dogodi. Seti se svih slučajeva od ranije.“
Kroz glavu mu je prošlo sve što je njegov pokojni otac u majčinim snovima predskazao i da se sve to obistinilo. Međutim, sada nije želeo da poveruje da će se obistiniti i to da će Ilkinim dolaskom nastati nemiri, koji će dovesti do tragedije, smatrajući da se baš svako predviđanje ne mora ostvariti. I on se, kao što je jednom i Jugoslav, prisetio knjiga koje je čitala njegova majka, u kojima se radilo o proročanstvima koja su se obistinila, ali i o onima koja nikada nisu.
„Sećam se svega što je predskazao moj otac.“, rekao je Miloš.“ „Znam da se obistinilo svako njegovo ranije predskazanje, ali to ne znači da će se uskoro obistiniti i to da će Ilkinim životom ovde nastati nemiri, tragedija…“
„Ako se dogodilo sve ono što je ranije tvoj otac predskazao, strahujem da će se dogoditi i ovo što mi je zadnji put…“
„Mama, znam da su za tebe prave noćne more, kad god sanjaš mog oca, samo nemoj da strahuješ sada. Seti se onih knjiga o proročanstvima, koje čitaš i kojima si opsednuta. Znaš da su se neka od tih proročanstva ostvarivala, a neka nisu. Opusti se. Ne mora da znači da će se zaista dogoditi i ovo što ti je moj otac u snu rekao, zadnji put.“
„Isto govoriš kao i Jugoslav. I on je tako rekao, kada sam mu pričala o…“
„Ako i on razmišlja kao i ja, kada je to u pitanju, onda je dobro što ti je i on tako rekao. Zato ti kažem, opusti se, ne razmišljaj o tome da će nas nešto loše zadesiti.“
„Ali…“
„Ne želim više da razgovaramo o tome, mama. Ne razmišljaj o tom ružnom snu. I molim te, budi malo srdačnija i komunikativnija sa Ilkom.
Obećala je sinu da će prema Ilki biti srdačnija i da će postati komunikativnija, ali ni ona sama nije bila sigurna u to da li bi, vremenom, zaista bila u stanju da se lepo zbliži sa Ilkom. S obzirom na to da je oduvek bila pobožna, često se molila u crkvi, ali i pred ikonama u kući, da njenu porodicu ne zadesi nešto loše.
Miloš i Ilka su se venčali u mesecu kada je on počeo da stažira u Domu zdravlja. Na proslavi venčanja, Savka je pred gostima glumila da joj je drago što joj se sin oženio, a u duši je nije napuštao strah od onoga što bi moglo da se dogodi, ako bi se zaista ostvarilo predskazanje. Svog pokojnog supruga, više nije sanjala, ali nije prošao ni dan, a da se ne seti onoga što joj je izgovorio u poslednjem snu. Budila se sećajući se tih reči.
Asim, koji je već tada bio zapošljen u jednoj leskovačkoj građevinskoj firmi, nastavio je da se tajno sastaje sa svojom ljubavnicom. Kad god bi trebalo da izađe da se sastane sa njom, ženi bi rekao da ide na piće sa kolegama sa posla. Ona mu je, naravno, verovala na svaku reč. Asim je imao malu, trošnu kuću, koja se nalazila u neposrednoj blizini parka „Hisar“. To je bila kuća koju je nasledio od babe i dede, koji su umrli te iste godine kada je on maturirao u Tehničkoj školi.
Pošto su bili komšije, Ilka je upoznala i suprugu svog ljubavnika, prema kojoj je bila licemerna, glumeći joj prijateljicu. Jana nije bila svesna Ilkine licemernosti, čineći joj se da joj je ta Beograđanka zaista postala prijateljica za uz kafu, igranje karata i razgovora o filmovima, igrankama i o mnogim drugim temama. Prema Ilki je svekrva i dalje bila jako malo komunikativna. Ilka je počela da prezire svekrvu, ne zbog slabe komunikacije, nego zbog toga što joj je tražila da je ponekad menja u njihovoj prodavnici tekstilne robe. Ilka nije volela da radi, ali da ne bi pogoršala odnose sa mužem, poslušala je svoju svekrvu da ponekad radi u prodavnici.
AUTOR: DANIJEL GENOV
