Текст: Ненад Петровић, УСУС

Фотографије: Бојан М. Ђукић

Митови у стрипу — повратак изворима културе

Едиција „Стрип митологија“ куће „Пчелица“ премијерно представљена у београдском Центру за уметност стрипа

У Београду је, у оквиру програма Центра за уметност стрипа, у главном холу Дома омладине 8. јуна премијерно представљено дванаест књига америчких стрипова у боји из едиције „Стрип митологија“, коју је на српском објавила „Пчелица“, издавачка кућа образовне и забавне литературе из Чачка.

На почетку је песник, новинар и сценариста Петар Петровић — Чика Пеца, један од утемељитеља „Студија Б“ са Душком Радовићем — поклонио гостима слоган “Само рад и ред дају мед”.

„Стрип митологију“ су представили Тамара Лујак, књижевница, културна активисткиња, специјалиста за бајке, дечју литературу и фантастику, затим Невена Марковић, координатор односа са јавношћу „Пчелице“, као и домаћин Зоран Стефановић, уредник Центра за уметност стрипа, сценариста и историчар културе.

Стефановић је као разлог да се „Стрип митологија“ уврсти у почетни период рада Центра за уметност стрипа нагласио „важност преношења европске и планетарне митологије у стрипове за породичну публику, нарочито дечју и омладинску, која не добија адекватно културно и социјално образовање у добу глобализације“. Други разлог је да је ова едиција инаугурисала „Пчелицу“ и на пољу стрипског издаваштва, што може имати трајнији значај за стрип у Србији. Подсетио је и да исти издавач систематски ангажује домаћу стрипску елиту за илустровање књига и сликовница.

Представница издавача, Невена Марковић, подсетила је на историјат ИК „Пчелица“ и стотине њених издања, уређивачку политику ове куће, едиције и издавачке секторе по узрастима, тржишне нише, однос према српској култури и традицији, језичке и образовне стандарде. Осврнула се и посебно на рад са многим домаћим ауторима — писцима, ликовним уметницима, педагозима и преводиоцима.

Стефановић је затим дао преглед историјата Лернер паблишинг од 1959. до данас, са освртом на десет година рада етикете „График јуниверз“, са три главне едиције, укључујући и „Стрип митологију“ која је до сад на енглеском објавила 27 стрипских књига. Наведена су признања и награде ове етикете, комерцијални ефекти на америчком тржишту и стратегија одгајања најмлађе стрипске публике у добу када електронски уређаји и азијски стрип владају чак и у Америци.

Рецензију за сваку књигу „Стрип митологије“ писали су професори универзитета. Српска издања су књиге у тврдом повезу, у боји, са 48 страница (40 страница стрипа) и имају корисне додатке: појмовник, препоручено штиво (књиге, филмове и интернет изворе), белешку о настанку стрипа, индекс и биографије стваралаца. Цртачи и сценаристи едиције су солидне занатлије који имају референце међу највећим кућама у САД — Марвел, ДЦ, Имиџ и Дарк хорс.

Из старобалканске традиције, којој смо и ми баштиници, објављено је шест књига. Сценаристи Џастин и Рон Фонтес и цртач Гордон Персел урадили су књигу „Деметра и Персефона“; Пол Д. Стори и Томас Јитс — „Персеј: Лов на медузину главу“;  Стори и Стив Курт — „Херакле, дванаест подвига“; Џеф Лимке и Џон Мекри — „Тезеј против Минотаура“; тандем Фонтест са Перселом — „Троја, пад древног града“, а Ден Џоли и Томас Јитс књигу „Одисеј: Посејдонова клетва“.

Из скандинавске и британске традиције преведене су четири књиге. Сценариста Лимке и цртач Рон Рендал урадили су књигу „Тор и Локи, у земљи дивова“;  Пол Д. Стори и Рендал — „Беовулф, убица чудовишта“; Лимке и Јитс — „Краљ Артур, ослобођени Екскалибур“, а Стори и Јитс  књигу „Робин Худ, одметник из Шервудске шуме“.  Из далекоисточних култура нам стижу две књиге: сценариста Ден Џоли и цртач Рон Рендал урадили су причу из Кине „Гуан Ју, браћа заувек“, а  Стори и Рендал из Јапана — „Аматерасу, повратак сунца“.

Поводом ове едиције, Стефановић је са аспекта антропологије, психологије и других наука говорио о Кембеловој теорији мономита и његовом значају, не само за културу и индустрију забаве, већ и за психичко-биолошки развој појединца. Препоручио је присутнима да децу и младе што више снабдевају класичним митолошким штивом, било у изворнику било у модерним обрадама.

Тамара Лујак је са аспекта писца и стручњака за фантазију, али и као школовани археолог, испричала професионална и лична искуства о томе како данашња деца реагују на митове, било класичне, било модерне и зашто су митови важни. Такође је нагласила да је витално битна слобода за данашњег ствараоца да се дају савремене, личне обраде митова, али и да се стварају потпуно нови, као будућа баштина. Управо су њени пројекти светских прича „Како се плаше деца“, лексикон „Речник страха“ и ауторске бајке у збирци „Приче са облака“ били добра грађа да се процене реакције деце из Србије и региона на мит, бајку, легенду и фантазију.

Невена Марковић је на питање о доступности овако луксузних књига купцима нагласила да су цене због већих тиража врло повољне и да се са продајним акцијама приближавају издањима са киоска. Ако прва два кола на српском буду исплатива, „Пчелица“ ће објавити свих 27 књига. Модератор је приметио да је едиција штампана латиницом, што је неуобичајено за „Пчелицу“, али и често онемогућава да се књиге купују за децу млађих разреда.

Присутни су обавештени и о другим актуелним издањима куће, али и о високим оценама које државне комисије, школе и библиотеке дају издањима „Пчелице“.

Представљању је значај дао и разговор са публиком, коју су, осим породичне, чинили и уметници и културни радници. Међународни уметник и познавалац стрипа Бојан М. Ђукић, оснивач Београдског круга 2, причао је о доприносу америчког стрипа промовисању класичне и нове митологије, што се дешавало првенствено преко стрипских свезака, а не преко новинског стрипа.

Такође међународно угледни уметници Душан Рељић и Владимир Весовић питали су да ли ће бити словенске и српске митологије у стрипу. У овој америчкој едицији их нема, али је Зоран Стефановић подсетио да је први велики светски серијал словенске митологије у стрипу „Прва раса“ недавно рађен управо у Србији, али за руско тржиште. Он се, као сценариста серијала, са цртачима Синишом Бановићем и Синишом Радовићем, нада да ће рад бити настављен након пословне паузе и да ће серијал ипак једном бити објављен.

Своје искуство са присутнима је поделио и Давид Вартабедијан, ликовни уметник и музички публициста, један од најпопуларнијих аутора „Пчелице“ са књигом „Илустровани рокенрол водич“. Ова књига је на српском штампана већ у четири издања, а продата су и права у Пољску.

Учесници трибине су најавили наставак дружења на јесен, због исказаног интересовања публике и присутних стваралаца. •

О центру за уметност стрипа

Центар за уметност стрипа је програмска јединица, прва своје врсте у Југоисточној Европи. Центар у Дому омладине Београда и кроз гостовања организује делатности од културног и друштвеног значаја, а које су везане за ликовно приповедање и визуелну комуникацију. Публици се нуде предавања, трибине, промоције, курсеви и радионице, стручно-научни скупови, фестивали и конвенције, истраживање, издаваштво, стручне процене и друго. Ово је заједнички подухват Удружења „Свет стрипа” из Крагујевца, Дома омладине Београда и Удружења стрипских уметника Србије (УСУС), са бројним партнерима у земљи и иностранству — уметничким, културним, образовним и научним установама. •

Корисне везе

• ИК „Пчелица“ http://www.pcelica.rs/
• Удружење „Свет стрипа“, Крагујевац http://svetstripa.org.rs/
• Дом омладине Београда http://www.domomladine.org/
• Удружење стрипских уметника Србије http://www.usus.org.rs

Још вести на:

• Стрип вести, Нови Сад http://stripvesti.com/

Друштвене мреже:

• https://www.facebook.com/centarzaumetnoststripa/
• https://twitter.com/Centar_za_strip/

Сви текстови и слике су (осим ако другачије није назначено) под слободном лиценцом Creative Commons: Ауторство – Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International