POČEO SA RADOM CENTAR ZA UMETNOST STRIPA

SREDA, 19. APRIL

IZLOŽBA „KAMENISTRIP“ DAJE ESTETSKU I FILOZOFSKU NOTU SAJMU KAMENA

Pre početka rada CENTRA ZA UMETNOST STRIPA, a kao deo aktivnosti Centra, kao prateći program 9. Sajma kamena, na Međunarodnom sajmu građevinarstva u Beogradu 19. aprila u 11:55 časova otvorena je izložba „KAMENistrip“, po temi pionirska i u svetskim okvirima, jer je posvećena odnosu kamena i umetnosti stripa.

Povod izložbe je činjenica da je svetska likovna umetnost počela praistorijskim „stripovima“ na stenama pre 40.000 godina, i da je kamen jedan od glavnih medija priča u slikama, preko freski do današnjih murala. Drugi povod je važnost motiva kamena i arhitekture u modernom stripu, gde se često proročki predviđaju urbanizam, estetika i sudbina budućeg čovečanstva.

Zbog toga su Udruženje stripskih umetnika Srbije i Udruženje „Kamen Srbije“ priredili izložbu radova petorice srpskih autora koji pripadaju eliti evropskog stripa, svako u svom stilu i žanru. Po četiri rada izlažu Lazo Sredanović (poznat po stripu „Dikan“), Vladimir Krstić – Laci („Šerlok Holms“), Dragan Lazarević – De Lazare („Iv Rokatanski“, „Rubina“), Vujadin Radovanović („Čuvari zaboravljenog vremena“, „Kandid“), i Zoran Tucić („Treći argument“, „Vorloh“).

Tekst za prateći katalog napisao je scenarista i istoričar kulture Zoran Stefanović, osvrnuvši se na antropološku važnost obe pojave — i kamena, i stripa. Predavanje o ovoj temi održao je Zoran Tucić, inženjer arhitekture i konzervator, koji je posetiocima pokazao da u spoju dva fenomena kroz crtane priče prepoznajemo opštevažne stvari — „tlo, čovek, svet, međa, zid, kuća, hram, mera postojanja, zapisi, sećanja, građenje budućnosti materijom prošlosti, težnja za ostavljanjem traga-ureza, mišljenje, razgovor, beleženje pokreta duše i tela“ i druge.

Na otvaranju su govorili laureat francuske „Zlatne muze“, akademski umetnik iz Niša Vladimir Krstić Laci, kao i predstavnici uprava udruženja USUS i „Svet kamena“. Izložbu su posetioci mogli da vide od 19. do 23. aprila u hali 2 Beogradskog sajma, na srednjem nivou, a moći će da je vide i u maju, kad će biti izložena u Nišu, na međunarodnom festivalu stripa „Nifest“.

U DOMU OMLADINE BEOGRADA POČEO SA RADOM CENTAR ZA UMETNOST STRIPA

Kao deo buduće nacionalne strategije za strip, Beograd i Srbija dobijaju kulturni poduhvat koji će obradovati sve naraštaje. Nova programska celina, Centar za umetnost stripa, počeo je sa radom u Domu omladine Beograda u sredu 19. aprila organizovanjem „Dana Šerloka Holmsa: od Dojla do Lacija“, a nastavio se sutradan, 20. aprila, druženjem ljubitelja „Politikinog Zabavnika“ i promocijom drugog toma sabranih priča najomiljenijeg srpskog i jugoslovenskog stripa „Dikan“, kao i u petak 21. aprila u Kragujevcu — predstavljanjem nacrta nacionalne strategije za strip i samog Centra za umetnost stripa.

Prvi svoje vrste u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi, Centar za umetnost stripa će redovno organizovati delatnosti od kulturnog i društvenog značaja, a da su vezane za likovno pripovedanje i vizuelnu komunikaciju.

Ovo je zajednički poduhvat Udruženja „Svet stripa” iz Kragujevca, Doma omladine Beograda i Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), sa mnogobrojnim partnerima u zemlji i inostranstvu — umetničkim, kulturnim, obrazovnim i naučnim ustanovama. Najširoj publici nude se predavanja, tribine, promocije, kursevi i radionice, stručno-naučni skupovi, festivali i konvencije, istraživanje, izdavaštvo, stručne procene i drugo.

PEDESETAK PROGRAMA U PROBNOM PERIODU

U probnom periodu april-jun, svake sedmice će u Domu omladine Beograda biti predstavljana svetska i domaća remek dela, ugledni i mladi autori, Politikin Zabavnik dan pre izlaska, međunarodni stručni skupovi, te programi povodom 40. godišnjice grupe „Beogradski krug 2“.

Programi se realizuju i u drugim prostorima i gradovima. Prvi spoljni program bio je 5. aprila u Domu kulture „Ribnica“ u Kraljevu gde je premijerno predstavljen nacrt nacionalne strategije za strip kao i sam Centar za umetnost stripa. Za tim slede Kragujevac (21. april), Niš (Međunarodni festival „Nifest“, 11-4. maj), Šabac (Noć muzeja, 20. maj), Vršac, Valjevo, Leskovac…

DUBOKI KORENI STRIPA U SRPSKOJ KULTURI

Zasnivanjem Centra za umetnost stripa potvrđuje se i dalje razvija fenomen da su Srbija i region već pun vek središte stripske umetnosti u Istočnoj Evropi. Strip je komparativno gledano najuspešnija srpska kulturno–umetnička oblast po planetarnoj raširenosti — kako po kvantitetu i masovnosti, tako i kvalitetu i kritičkoj recepciji na svim meridijanima.

U samoj srpskoj kulturi i društvu, umetnost stripa ima posebno mesto. To se vidi još od likovnog pripovedanja na srednjevekovnim freskama i žitijnim ikonama, preko utemeljivanja moderne kulture od sredine 19. veka (u stripu su učestvovali i Jovan Jovanović Zmaj, Milan Jovanović Batut i mnogi drugi velikani), zatim perioda 1935–1941, kada je Beograd bio umetnički centar stripa za celu Evropu, izdavački bogatog perioda SFRJ, do današnjih dana koji — uprkos ekonomskoj krizi — po stvaralačkom značaju predstavljaju novo zlatno doba ove umetnosti kod nas.

„DAN ŠERLOKA HOLMSA: OD DOJLA DO LACIJA“: TROSTRUKI PROGRAM PREDSTAVLjANjA ŠERLOKIJADA U KNjIŽEVNOSTI I STRIPOVIMA

Jedan književni lik je za Čovečanstvo učinio više nego većina ljudi koji su stvarno postojali — kažu stručnjaci. Šerloka Holmsa je 1901. čitala cela srpska policija u „Policijskom glasniku“, a i danas mnoge duhovne potrebe ispunjavamo besomučno gledajući šerlokijade i serije poput „Doktora Hausa“ ili forenzičkih pripovesti. Kroz Holmsa vidimo mentalnu evoluciju čoveka od 19. do 21. veka. Zato savetujemo povratak na izvore, novo razumevanje složenog, uzbudljivog i mudrog sveta koji nam je ostavio Artur Konan Dojl.

Prvi povod za dan velikog detektiva u Beogradu je edicija „Šerlok Holms: Sabrani romani i priče“ Konana Dojla, u izdanju beogradskih kuća „Beli put“ i „Makondo“. U tri toma zaokružen je takozvani Kanon, koji obuhvata originalni Dojlov opus od četiri romana i 56 priča, uz svih 356 izvornih ilustracija Sidnija Pedžeta, ali i tri ekskluzivna eseja — Vase Pavkovića, Zorana Stefanovića i Davida Albaharija.

Drugi povod je francuska serija stripova „Četvorka iz ulice Bejker“, nadahnuta Konanom Dojlom i Čarlsom Dikensom, čiji su autori trojac Etjen–Djan–Legran. Sažetak: Bili, Čarli i Tom Blek su nerazdvojni, jer je teško opstati sam u istočnom Londonu, punom lažnih prosjaka, nasilnika i propalica. Srećom, imaju pomoć Šerloka Holmsa, za koga povremeno rade kao ulični obaveštajci. Srpski prevod objavljuje kuća „Veseli četvrtak“.

Treći povod je doprinos koji umetnici iz Srbije i regiona daju svetskoj šerlokijani već pun vek. Vrhunac toga su stripovi koje za francusko tržište u 21. stoleću crta jedan od najboljih crtača realističke stilizacije u Evropi, Vladimir Krstić — Laci. U izvođenju ovog Nišlije, a po scenariju Silvana Kordurijea, dobijene su ezoterijske i mističke priče o Šerloku Holmsu i londonskim vampirima, te o detektivu i Lavkraftovom Nekronomikonu, koje danas čita publika mnogih zemalja. Kao specijalni gost, Laci se sa beogradskom publikom družio na Holmsov dan, otkrivajući nam mnoge tajne o najvećem detektivu svih vremena, ali i o sebi i svetskoj industriji zabave.

U programu učestvovali: likovni umetnik Vladimir Krstić – Laci, urednik-prevodilac Kristijan Relić („Makondo“), urednik Dušan Mladenović („Veseli četvrtak“) i pisac Zoran Stefanović kao moderator.

ČETVRTAK, 20. APRIL

ZABAVNIK PRE ZABAVNIKA, SAMO U DOMU OMLADINE BEOGRADA

„Politikin Zabavnik“ je prva linija zabave i poslednja odbrana uljudnosti i kulture!

Već osam decenija „Politikin Zabavnik“ toliko utiče na naše živote da je odavno prekoračio svoje papirne stranice. Zato je organizovano druženje Zabavnikovaca, ali i ekskluzivno, dan ranije, predstavljanje broja od 21. aprila — uz nagradno deljenje primeraka, žive rubrike, ekskluzivne informacije i goste iznenađenja (Acu Seltika, Tamaru Lujak i Pecu i Decu).

Podsećamo da je upravo „Politikin Zabavnik“ jedan od samo tri lista koji izlazi od pre Drugog svetskog rata na našim prostorima (uz list „Politika“ i „NIN“). Izrastao je u instituciju bez koje odrastanje gotovo da i nije bilo moguće. Po nekim istraživanjima rađenim devedesetih utvrđeno je da su bezmalo svi čitaoci dnevnih novina u Srbiji u jednom trenutku bili čitaoci „Politikinog Zabavnika“. Tvorci „Zabavnika“ ozbiljno su shvatili svoj zadatak i kroz zanimljive rubrike o svetu nauke, prirode i prošlosti izgradili ovu svojevrsnu ustanovu kulture. Malo pouke, malo zabave, sve ilustrovano da pobudi maštu i eto „Zabavnikovog“ recepta za očuvanje one najlepše dečije znatiželje koju bi svaki čovek dok je živ trebalo da nosi u sebi. „Zabavnik“ je i velika enciklopedija najboljih stripova koji su ikada nacrtani u svetu.

Redakcija lista danas ima stotine probranih saradnika koji pišu, slikaju, crtaju i izmišljaju, među njima ima i članova Akademije nauka, profesora univerziteta, slikara, lekara, astronoma, biologa, istoričara, profesora jezika i književnosti, grafičara…

Zajedno su se družili novinar Nemanja Baćković i gosti iznenađenja (Aca Seltik, Tamara Lujak i Peca i Deca), a moderator je bio pisac Zoran Stefanović.

DIKAN NASTAVLjA IZLAŽENjE U KNjIGAMA: SABRANO ZLATNO DOBA

Ekskluzivno druženje povodom sabranog Dikana, najomiljenijeg srpskog i jugoslovenskog junaka stripova, kao i najave nove epizode u „Politikinom Zabavniku“.

Projekat sabranog Dikana u knjigama je najkompleksniji i najznačajniji projekat stripskog reprinta u Jugoistočnoj Evropi — po obimu, tehničkom kvalitetu, novim kolorima, pratećim tekstovima poznatih stvaralaca i stručnjaka, novim metodama digitalizacije i obrade likovnog materijala… Na poduhvatu je do sada učestvovalo pedesetak saradnika.

Druga od četiri urnebesne knjige Dikana u izdanju preduzeća „Informatika“ i „Everest medija“, na 240 strana velikog formata i u boji donosi tzv. „Zlatno doba Dikana“, epizode iz 1970-ih, koje je „Zabavnik“ objavljivao u blizu 400.000 primeraka za celu Jugoslaviju, kada su najmlađeg Starog Slovena voleli milioni čitalaca.

Po prvi put su na jednom mestu sabrane kultne priče koje je crtao Lazo Sredanović po scenarijima Nikole Lekića: „Dikan i poslednje Frrruke“, „Dikan i prvi reli“, „Dikan i turistička zver“, „Dikan i lokalni tiranin“, „Dikantrop i Vesna Sapiens“ i „Dikan i pretnja sa Oriona“. Uz to je dato i desetine strana ekskluzivnih priloga: članaka, intervjua, foto-galerija, crteža, faksimila, kao i istorijska studija koja donosi novu, do sada nepoznatu građu o značaju Nikole Lekića, Laze Sredanovića, Dikana i Zabavnika za jugoslovenski i evropski strip.

Treća knjiga Dikana očekuje se do kraja 2017, a četvrta do aprila 2018. godine.

Sa publikom su se družili stripar i karikaturista Lazo Sredanović, izdavač Boban Knežević, urednik edicije Zoran Stefanović kao moderator — sa specijalnim gostima (Peca i Deca, Slobodan Ivkov).  Potpisivanje knjiga je bilo omogućeno pre i posle promocije.

PETAK, 21. APRIL

U KRAGUJEVCU SE PREDSTAVLjA NACIONALNA STRATEGIJA ZA STRIP I NOVI CENTAR ZA UMETNOST STRIPA

April 2017. donosi dva važna događaja za popularnu kulturu u Srbiji. U toku je rad na nacionalnoj strategiji za strip, kao i otvaranje nove programske delatnosti — Centar za umetnost stripa, koja je zajednički poduhvat Udruženja „Svet stripa” iz Kragujevca, Doma omladine Beograda i Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), sa mnogobrojnim partnerima u zemlji i inostranstvu — umetničkim, kulturnim, obrazovnim i naučnim ustanovama.

Centar za umetnost stripa je programska celina prva svoje vrste u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi. Centar u Domu omladine Beograda i kroz gostovanja organizuje delatnosti od kulturnog i društvenog značaja, a da su vezane za likovno pripovedanje i vizuelnu komunikaciju. Publici se nude predavanja, tribine, promocije, kursevi i radionice, stručno-naučni skupovi, festivali i konvencije, istraživanje, izdavaštvo, stručne procene i drugo.

Osim što se ekskluzivno predstavila Strategija i Centar, bila je osvetljena uloga Kragujevca u srpskom i evropskom stripu. Bilo je objašnjeno i zašto su Srbija i jugoslovenski prostor već pun vek središte stripske umetnosti u Istočnoj Evropi, i zašto je srpski strip naša najuspešnija kulturno–umetnička oblast po planetarnoj raširenosti — po kvantitetu i masovnosti, ali i kvalitetu i kritičkoj recepciji. Pokazano je i da u srpskoj kulturi i društvu pripovedanje u slikama ima posebno mesto — od srednjevekovnih fresaka i žitijnih ikona, preko perioda 1935–1941, kada smo bili stvaralački centar stripa za Evropu, ili izdavački bogatog perioda SFRJ, sve do današnjih dana koji stvaralački predstavljaju novo zlatno doba ove umetnosti kod nas.

Na tribini „Nacionalna strategija za strip i novi Centar za umetnost stripa“, održanoj u Studentskom kulturnom centru u Kragujevcu učestvovali su Zoran Stefanović i Milan Jovanović, a moderator tribine je bio Dragoljub Stojković (Dom omladine Beograda).