Saopštenje za medije Udruženja stripskih umetnika Srbije
Korišćenje teksta je slobodno po licenci „Creative commons“ 4.0
FRANCUSKA „ZLATNA MUZA“ OPET U SRBIJI, PET KNjIGA SRPSKIH UMETNIKA OBJAVLJENO NA FRANCUSKOM
San-Remi, Francuska, 16. januar 2017.
Značajne vesti za srpsku umetnost iz Francuske zahvaljujući izdavačkoj kući JIL. • Vladimir Krstić Laci osvojio „Zlatnu muzu“ San-Remija • Album Božidara Milojkovića BAM-a, Dragana Lazarevića i Lazara Odanovića ušao u pet najboljih francuskih stripova decembra • Strip o sudbini Evrope „Treći argument“ po Miloradu Paviću ocenjen najvišim ocenama čitalaca • Francusku impresioniraju međunarodni majstor Željko Pahek, šarmantni svet Tonija Radeva i opus akademske umetnice Tamare Krstić • Prvo veliko gostovanje Udruženja stripskih umetnika Srbije u središtu evropskog stripa
Foto Tamara Krstić
Francuski ljubitelji stripa su 15. januara u burgonjskom gradu San-Remiju glavnu nagradu petog Salona stripa, „Zlatnu muzu“ dodelili niškom umetniku Vladimiru Krstiću Laciju, autoru omiljenog „Šerloka Holmsa“ i jednom od najuglednijih evropskih stripara realističke stilizacije.
Nagrada je došla kao ishod neizvesnog glasanja, jer su favoriti raznih frakcija publike bili i klasični majstor francuskog stripa Žan-Pjer Dirik, član postave kultnog magazina „Pif-Gadžet“, dobro poznat i balkanskoj publici, kao i zvezda u usponu iz Španije, Ruben, autor nove verzije pustolovina „Tri musketara“ ali i „Nepokorenih“ o španskom građanskom ratu.
Sam Vladimir Krstić (r. 1959), poznat Francuzima samo kao „Laci“, dočekao je isprva s nevericom ovu vest, vidno srećan, ali umoran od pravljenja oko 200 crteža-posveta koje je na licu mesta tri dana radio ljubiteljima iz cele Francuske. Krstić je svestrani, klasično obrazovan likovni umetnik koji je u Jugoslaviji pred ljubiteljima stripa debitovao u 1980-im serijalom „Bili Lutalica“ sa Miodragom Krstićem, a od 2006. radi stripove za najveće francuske, američke i italijanske izdavače, uključujući, osim Holmsa, i popularne priče epske fantastike i vestern o Adamu Vajldu.
Dodeljivanjem glavne nagrade srpskom autoru delimično se ponovila situacija iz januara 2016. kada je „Zlatnu muzu“ dobio Dragan Lazarević — Dragan de Lazare. Ovaj majstor karikaturalne stilizacije poznat je međunarodnoj publici po seriji stripova „Rubina“ sa čuvenim francuskim scenaristima Mitikom i Fransoom Valterijem. Lazarević je gostovao važnim povodom: u decembru mu je izašao novi album u Francuskoj, „Kiseline crne boje“ sa Božidarom Milojkovićem BAM-om i Lazarom Odanovićem, u izdanju kuće „JIL Edision“. Ovaj strip je i neka vrsta srpske posvete majstorima frankofonog stripa, a po glasanju evropskih čitalaca na referentnom sajtu BDgest ušao u pet najboljih stripova meseca na francuskom jeziku.
Nagradu salona za mladog autora dobila je francuska striparka Perin Ševo, zvana Rira, koja ima 22 godine i bavi se karikaturalnom stilizacijom i antropomorfnim životinjama u seriji „Valo“.
Ovogodišnji salon u San-Remi je priredio i proslavu dvadesetog rođendana francuskog internet sajta za devetu umetnost „Opal BD“ (www.opalebd.com), koji je od 1997. nezamenljiv izvor podataka i profesionalcima i ljubiteljima. Projekat je na licu mesta predstavljao osnivač sajta Bruno Lemetr, zajedno sa naučnicom-umetnicom Olgom Stradze.
Foto Toni Radev
Burgonjsko gostoprimstvo i diplomatija preko stripova
Salon u San-Remiju, u organizaciji aktiviste, producenta i urednika Lorana Katra i njegove posvećene ekipe ljubitelja stripa, svakog januara obeležava početak sezone stripskih festivala u Francuskoj, glavnoj zemlji evropskog stripa. Umetničku skulpturu Zlatnu muze, koja prikazuje simbol Francuske — lepu Marijanu, nadahnuto je uradio stripar i skulptor Fransoa Plison.
Burgonjci su pažljivi domaćini, u nekim aspektima sličnog mentaliteta Šumadincima, a osim stripa, dostojanstveno i spontano se trude da predstave gostima i kako živi lokalna zajednica, te kakva joj je tradicija, uključujući, naravno, poslovične vrednosti lokalne gastronomije i vinarstva.
Koliko je strip dubok i tradicionalni deo državne strategije Francuske kao sredstvo obrazovanja, integrativnosti, kulture, zabave, propagande, turizma, politike, pa i nauke, vidi se čak i na planu lokalne samouprave, poput lepo osmišljenog opštinskog kulturnog centra za sve generacije „Medijateke“ u San-Remiju ili dočeka gostujućih umetnika sa praktično diplomatskim protokolom, za šta je u slučaju San-Remija bila zadužena pomoćnica gradonačelnice, Ameli Vion. Mnoge od ovih francuskih metoda su direktno primenjive u srpskim zemljama, zbog kulturne kompatibilnosti i društvene sličnosti.
Salon se održava u državnoj sali pored skupštine opštine, sa velikom podrškom lokalnih samouprava San-Remija i Šalona na Soni. Gradonačelnici ovih gradova Florans Plisonije i Žil Platr lično učestvuju u svim fazama međunarodne manifestacije, završavajući je ove godine posebno nadahnutim govorima na dodeli nagrada — govoreći o tome kako strip spaja kulture, ali i da su veze Francuske i Srbije tradicionalno jake i na mnogo drugih planova.
Događaj su posetili, i zvanično i lično, i drugi predstavnici države sa svih nivoa, između ostalog i državni sekretar za industriju u vladi Francuske — Kristof Siruge, koji je prvenstveno obišao štandove srpskih umetnika, dobivši, između ostalog, i svoj stripski portret na licu mesta.
U znak diplomatske pažnje srpska delegacija je predstavnicima države-domaćina uručila monografije i albume na francuskom jeziku: „Nastaviće se — Tri generacije srpskog stripa“ kao projekat Udruženja stripskih umetnika Srbije i Francuskog instituta u Srbiji, pod pokroviteljstvom vlada Francuske i Srbije; zatim „Linije fronta“ sa srpsko-francuskim stripovima o Prvom svetskom ratu u izdanju beogradskog „Sistem komiksa“ pod istim pokroviteljstvom; kao i strip „Treći argument“ po pričama Milorada Pavića koji govori o identitetu i neizvesnoj budućnosti Evrope.
Foto Toni Radev
Pet izdanja iz Srbije na francuskom za pet meseci, nova u najavi
Srpski stripovi su bili popularni u Francuskoj krajem 1930-ih, a danas za francuske izdavače radi ili kod njih objavljuje pedesetak srpskih stripara, što je možda i najveća i „inostrana“ sekcija u francuskom stripu.
Međutim, gostovanje u San-Remiju ima posebnu težinu, jer je uz Krstića i Lazarevića beogradsko-nišku delegaciju, u koordinaciji sa Udruženjem stripskih umetnika Srbije, činilo još pet umetnika koji su upravo objavili stripske albume i likovne monografije na francuskom jeziku u izdanju mlade kuće „JIL Edision“ iz Bretanje, koju je osnovao umetnik-izdavač Janik Bunel.
Ovo je najveći talas stripova iz Srbije u Francuskoj za poslednjih sedam decenija. Autor kultnih jugoslovenskih stripova Željko Pahek (1954) je tako francuskim čitaocima predstavljao album „Legija nepromočivih“. Drugi tom na francuskom je najavljen, kao i ostali stripovi ovog autora, uključujući i čuvene „Astro-iđane“, koji se već tri decenije preštampavaju na srpskom, ali ih zapadna publika tek treba čitati u njihovom humornom bogatstvu i eksplozivnom grafizmu.
Likovni umetnik Zoran Tucić (1961) i scenarista Zoran Stefanović (1969) predstavili su šesto svetsko izdanje „najbolje adaptacije književnosti u istoriji srpskog stripa“ (po rečima Vase Pavkovića) — album po prozi Milorada Pavića „Treći argument“, koji je već doživeo uspeh u Jugoistočnoj Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Na sajtu BDgest ovaj enigmatični strip je bezmalo svaki francuski čitalac ocenio čistom peticom.
Crtač iz Niša Toni Radev (1972) predstavio je na francuskom jeziku prvu epizodu karikaturalnog serijala „Maks Debris“ po scenariju plodnih scenarista Đorđa Milosavljevića i Marka Stojanovića, koji je na srpskom objavljen već tri puta, a ovo je prvo inostrano izdanje. Pokazalo se da je ova priča po dramaturškom i likovnom senzibilitetu po ukusu galske publike. Sledeće predstavljanje Tonija Radeva evropskim izdavačima i čitaocima biće već krajem ovog januara na glavnom evropskom festivalu stripa u Angulemu, sa mogućim ponudama za nove angažmane našem umetniku.
Lepo iznenađenje u okviru boravka srpske delegacije u San-Remiju bio je uspeh akademske umetnice iz Niša, Tamare Laci Krstić (r. 1979), koja je premijerno predstavila retrospektivnu monografiju „Crteži, slike, grafike“ upravo objavljenu na francuskom jeziku. Ovaj međunarodni proboj naše umetnice izazvao je pažnju na salonu, ne samo stručne, već i obične publike. Knjiga je dobro prodavana, a umetnica je dobila poziv predstavnika francuske države na regionalnom i oblasnom nivou za veliku izložbu i gostujuća predavanja u burgonjskim obrazovnim ustanovama. Po reakcijama sa salona, nije isključeno da će se ubrzo konkretizovati i interesovanje francuskih stručnjaka za trećeg člana ove ugledne porodice akademskih umetnika – Anitu Krstić.
Izdavačka kuća „JIL Edision“ i neumorni Loran Katr najavljuju za 2017. i 2018. nova izdanja naših stripara na francuskom. Reč je o stripovima visokog međunarodnog kvaliteta iz pera Zdravka Zupana, Svetozara Obradovića i Branislava Kerca, Miroslava Marića i Vujadina Radovanovića, Nikole Maslovare, Radiča Mijatovića, Zorana Kovačevića, Saše Arsenića i drugih autora iz Srbije i regiona. •
