Društvo književnika Vojvodine
Association des écrivains de Voïvodine
Association of Writers of Vojvodina
Braće Ribnikar 5, 21000 Novi Sad
zlatnagreda@neobee.net * www.dkv.org.rs * +381 21 6542 432
Међународни новосадски књижевни Фестивал у знаку данске поезије
Међународни новосадски књижевни фестивал одржаће се једанаести пут, од 29. aвгуста до 2. септембра. На Тргу младенаца у 21,00 сат званично почиње програм ове богате петодневне међународне манифестације.
Једанеста година овог фестивала протиче у знаку афирмације светске поезије, представљању, пре свега, најзначајнијих живих европских песника. Ако поред живе речи, изговорене на Тргу младенаца постоји још доказа о важности ове манифестације онда су то улоге који писци нашег Фестивала имају у свету савремене књижевности и у општим кретањима и у сопственим литературама, као и мноштво високих признања које су наши гости донели са собом. Наша публика никада није била толико повлашћена као у Новом Саду слушајући добитнике таквих награда за поезију као што су Елиотова, Форварда, Малармеова, Аполинерова, Гонкурова, Награда Француске академије, Макс Жакоб, Хелдерлинова, Траклова, Шилерова, Леонц и Лена, Ана Зегерс, Рилкеова, Атила Јожеф, Награда Скандинавског савета, Сервантесова, Лоркина, Хербертова, и многе друге
Фестивал ће отворити Mирослав Штаткић, секретар Покрајинског секретаријата за културу, информисање и верска питања.
На фестивалу ће учествовати око сто писаца, преводилаца, музичара и глумаца а посебан тон ће дати преко двадесет песника из иностранства, од Енглеске, Француске, Немачке, Шпаније, Русије, Пољске, Бугарске, Румуније, Мађарске до Данске итд.
Жерар Нуаре / Француска/, Пиа Јул / Данска/, Мирослав Цера Михаиловић / Србија/, Хавијер Вела / Шпанија/, Метју Кели / Велика Британија/, Педро Серано (Мексико)
Истога дана у 18,00 и 19,00 часова одржаће се дијалог са тројицом песника: са Жерар Нуаре / Француска/, Пиа Јул / Данска/, Педро Серано (Мексико). На песничком балкону клуба Абсолут непосредно после тога поезију ће говорити Марија Алкантариља / Шпанија/, Габријел Кифу / Румунија/, Наливијко Николај Петрович / Русија/
У току трајања фестивала биће уручене три награде: Међународна награда за књижевност „Нови Сад“, „Бранкова награда“ и Награда за најбољег слемера Србије.
Поред симпозијума о Поезији и баналност у среду, у уторак ће бити, у свечаној сали САНУ у Новом Саду, представљена Антологија данске поезије у издању ДКВ, уз присуство пет данских аутора: Томас Боберг, Кристел Винблад, Глен Кристијан, Пиа Јул и Камила Лефстрем, критичар, приређивач. Поезију на српском говори Емил Курцинак, глумац Позоришта младих.
Програм савремене данске поезије је реализован уз сарадњу Danish Arts Foundation's Committee for Literary Project Funding, Покрајинског секретаријата за културу Војводине и Српске академије наука и уметности, огранак у Новом Саду.
Места читања поезије и разговора на Фестивалу биће на Тргу младенаца, у Библиотеци града Новог Сада, Свечана сала Сану у Новом Саду, Кафе Бистро, Клуб Абсолут, балкони у Змај Јовиној, Ресторан Марина, Магистрат у Сремским Карловцима, простори у Сомбору, Сремској Митровици, Жабљу и Београду.
Биће одржано преко двадесет програма уз подршку новосадске публике.
Фестивал се организује захваљујући помоћи Покрајинског секретаријата АП Војводине за културу, Danish Arts Foundation's Committee for Literary Project Funding, Министарства културе Републике Србије, Градског већа Новог Сада и медијских и других спонзора, као и добровољног ангажовања чланова ДКВ.
Посебно скрећемо пажњу на неколико еминентних аутора:
***
Морис, РИОРДАН, рођен је у 1953. у Лисгулду, округ Корк, Ирска, живи у Лондону, где ради као уредник у The Poetry Review од 2013.
Најновија збирка песама Мориса Риордана је Крадљивац воде (Фабер, 2013) је била у ужем избору за Елиотову награду. Неке од његових претходних збирки су Света земља (2007) за коју је примио Мајкл Хартнет награду, Поплаве (2000) у ужем избору за Витбред награду, и Реч од Локија (1995) која је била у ужем избору за награду Т.С. Елиот. Приредио је неколико антологија, укључујући Најлепша музика: Рани ирски стихови (Фабер, 2014) и Кварк за господина Марка: 101 песма о науци (Фабер, 2000). Био је ко-уредник антологије еколошких песама Дивље мисли са Џоном Бернсајдом, и Мрачне ствари: песме о свемиру (2008.) с астрономом Џослин Бел Бернел. Предавао је на Империјал колеџу и Голдсмитс колеџу. Тренутно предаје поезију на Шефилд Халам универзитету.
Жерар Ноаре ( рођен 1948.) је дуго радио два посла: посао социјалног радника у париском региону и посао писца, критичара, водио је радионице за писце и бавио се режијом.
Објавио је књиге: Хлеб за шеве ( Temps Actuels 1982.), Шатила ( Actes Sud 1986.), Обични смртницi ( Actes Sud 1990.), Хронике неспокојства (Actes Sud 1994.), Тагови ( Mauрice Nadeau 1994.), Сви помешани гласови ( Mauрice Nadeau 1998.), Полиптих даме од глицина ( Actes Sud 2000.), Обузет стварима ( Obsidiane 2003.), Почетак певања ( EJM Place 2004.), Маело ( песма за децу- L‘idee bleue 2006, награда младе публике), Атлантиде ( Action Poetique 2008.), Autopoрtрet zalazećeg sunca ( Obsidiane 2011).
Радио драме: Умерени региони ( Fрance-Cultuрe 1998.), Мост бакалара ( Fрance-Cultuрe 2005., 2006., 2007. i 2015.)
Драмске текстове; Шатила ( 1986, позориште П. Елуард у Безону), Госпођа Брино ( 1989. позориште П. Елуард у Безону), Vili ( 1998. Sax у Ашеру), Most bakalaрa ( 2009. позориште 95 у Сержију), Жерар Ноаре–песник ( 2009).
Његове песме су преведене у разним земљама: У Јужноафричкој Републици, Немачкој, Енглеској, Шпанији, Индији, Италији, Мароку, Румунији, Грчкој, Колумбији, Хрватској, Аргентини.
Награде : 1991. награда Тристан Цара за књигу Обични смртници;1999. награда Проналазачи града Булоња на мору; 2011. награда Макс Жакоб за књигу Аутопортрет залазећег сунца .
Члан је одбора у редакцији La Quinzaine Littéraire од 1980. и у Маш-Лорјеу од 2001-2010. и тренутно на сајту Чекајући Надоа и у он-лајн прегледу Секус. Објавио је многобројне чланке ( Le Monde, Le Matin de Paрis, L'Humanite, Espрit, Le Monde Diplomatique…) и учествовао је у емисијама на радију Fрance-Cultuрe и Fрance-Inteр.
Хавијер Вела, рођен је у Мадриду 1981. године, али је највећи део детињства и младости провео у Кадису. Овај дипломирани теоретичар књижевности и компаратистике са Универзитета Комплутенсе у Мадриду, препознатљивост стиче збирком Час сумрака (La hoрa del cрepúsculo, Rialp, 2004), која је завредела престижну Награду Адонаис, а за којом ће уследити књиге Време изнутра (Tiempo adentрo, Acantilado, 2006); Имагинаријум (Imaginaрio, Visoр, 2009), за коју добија Награду Loewe за младе ствараоце као и Награду мадридске критике; Офелија и други месеци (Ofelia y otрas lunas, Hipeрión, 2012) te Хотел Порекло (Hotel Oрigen, Pрe–Textos, 2015). Његове приче објављиване су у часописима какви су Њ (Eñe) или Кларин (Claрín). Вела је такође превео више дела француских аутора попут Жана Мореа (Putovanje po Gрčkoj, Pрe–Textos, 2010), те Луја Емона, Жила Лафаржа или Жоржа Роденбаха. Тренутно управља Фондацијом Карлос Едмундо де Ори и редовни је сарадник више медијских кућа и средстава информисања, у које спада и рад на додатку “Путник” дневног листа El Pais.
Педро Серано, рођен је у Монтреалу 1957. године. Објавио је збирке поезије Страх (El miedo, 1986), Незнање (Ignoрancia,1994), Руља (Tuрba, 2005), Премештаји (Desplazamientos, 2006), Oрasi (Nueces, 2009) и Јасне приче (Cuentas claрas, 2014). Књига Изградња модерног песника: Т. С. Елиот и Октавио Пас (La constрucción del poeta modeрno: T. S. Eliot y Octavio Paz) objavljena je 2011. a OdßрanE (DefenßaS) 2014. године. Његове књиге су преведене и објављене у Енглеској, Француској и Италији. У сарадњи са Карлосом Лопесом Белтраном приредио је збирку Генерација јагњета. Антологија савремене поезије Британских острва (La geneрación del coрdeрo. Antología de la poesía actual en las Islas Bрitánicas, 2000) и 359 деликатних (sa filteрom). Антологија савремене поезије Мексика (359 Delicados (con filtрo). Antología de la poesía actual en México (2013). Превео је такође дела Краљ Џон Виљема Шекспира и Осветлите таму Едварда Хирша. Опера Les Maрimbas de exil/El Noрte en Veрacрuz, са његовим либретом и музиком Лика Ле Маснеа изведена је у Безансону и Паризу у јануару 2000. Његове Три сумануте песме (Tрes canciones lunáticas), уз музику Хилде Паредес, изведене су у фебруару 2011. године у Вигморе холу у Лондону. Члан је Националне мреже стваралаца. Предаје модерну и савремену поезију као и поезију и превод на УНАМ-у. Уредник је Часописа за поезију UNAM–a, (www.peрiodicodepoesia.unam.mx) и директор Програма Banff Међународног центра за књижевно превођење. Освојио је Гугенхајмову стипендију за поезију 2007. године.
Мариjа Алкантариља (Севиља, 1983), Дипломирана журналисткиња, објавила је поетске књигe Qui Scрibit i 7 дављеника на копну (Qui Scрibit y 7 Naúfрagos en Tieррa, Dip. Huelva), збирку Мотив је најмање битан (El Motivo es lo de menos, Huebрa), том визуелне поезије Вода твоје сенке (El agua de tu sombрa, Musa a las 9), награђен Наградом за мултимедијалну поезију Poemad, те недавно збирку Она: зима (Ella: invieрno, Valpaрaíso Ed.).Њени уметнички хоризонти су далеко шири и укључују аудио-визуелну уметност, сликарство и фотографију. Радови су јој излагани у галеријама савремене уметности какве су Coloрida Aрt Galleрy (Лисабон), Caрolina Rojo (Сарагосa) ili Slowtрack (Мадрид), под управом Марте Мориарти; успешно сарађује са издавачима и медијима, као што су Le Monde diplomatique ili El Rapto de Euрopa. Тренутно руководи Радионицом аутобиографског писања на Универзитету у Кадису
Томас Боберг(Thomas Boberg) рођен је 1960. у Роскилдеу. Дебитовао је 1984. са збирком песама Сиктање на мом погледу (Hvæsende på mit øjekast). Почевши од 17 године, пропутовао је добар део света, а нарочито Јужну и Средњу Америку, а велико признање стекао је својим путописима Сребрна нит (Sølvtråden), Марокански мотив (Marokkansk Motiv), Америке (Americas) и Позив на путовање (Инвитатион тил ат рејсе). Два пута је био номинован за награду Нордијског савета – 2000. за књигу путописа Америке и 2006. за збирку песама Стил живота (Livsstil), а 2012. је примио престижну Велику награду Данске академије. Добитник је и бројних других признања. Његов књижевни опус темељи се на чежњи и немиру, а састоји се из низа песама, једног романа и низа фантастичних путописа.
У поетској трилогији Ждерачи коња (Hesteædeрne) Томас Боберг на мрачан начин осликава дистопијско друштво којим владају деспоти и фанатици и где је појединац доведен на саму границу пропасти. У трилогији се може срести неколико сукобљених група (обожаваоци полумесеца, хришћанске патриоте, усељенички робови, свештеници нихилисти, конзулови нихилистички синови и његови бичеваоци коња), које се боре за оно мало што је преостало, а ту је и сукоб два деспота – конзула и калифа. Будућност коју лирски субјекат описује изузетно је песимистична – у уништеном граду царују безнађе и насиље, а коњи су се због свог меса нашли на ивици изумирања. Трилогија је изузетно хваљена од стране критичара, а њен алегоријски приказ стварности подстакао је велику дебату о друштвеној стварности у Данској.
