Ових дана у издању тек покренуте Библиотеке Мобаров београдске Издавачке куће „ЗАВЕТИНА: ми“, појавила се нова збирка песама Србија у добоким водама, Зорана М. Мандића. У књизи је сабрано 36 песама, које је Мандић у периоду од 2012. До 2015. године објавио на страницама најпрестижнијих књижевних часописа и културних гласила Републике Србије и Републке Српске: Политика, Вечерње новости, Књижњвност, Нова Зора, Летопис матице српске, Српска вила, Београдски књижевни часопис, Шумадијске метафоре, Арт ревија 032, Даница Поља, Бдење, Градина, Стремљење, Савременик, Истер, Багдала, Траг, Златна греда и др, а у којима, како то примећује млади врањански песник Ненад Трајковић, дистонира глас стварносне поезије симболички утемељене на релацијама које филозофично повезују синхразијске „евиденције“ интимних и јавних погледа на свет, који се урушава и трули у антагонизмима сваколиких, естетичких и поетичких, разлика и различитости. А. песник је ту да подсети да је он глас народа и глас истине. Ова збирка је обогаћена уређеним радом језика на чијим таласима Мандић фокнеровски продире кроз ткиво ироније својих вишеслојних песама, постављајући тако виши циљ у певању и мишљењу.
Посебна драж ове кљиге ситуирана је у песмама у којима Мандић остварује есејистичке погледе на поезију, при чему његове књиге настављају да и даље рађају и буде једну врсту аутентичне критичке лирике. Таква поезија може да буде путоказ младим песницима за њихов поетски пут. Ове песме подсећају на Савете младим писцима Данила Киша на један нови и другачији начин.
Збирка Србијау дубоким водама је засигурно сјајна књига. Ретка књига данас, како то закључује и препоручује Ненад Трајковић, један од најдаровитијих младих песника Србије.
