LAMPEDUZA
Zakuj čavao, neimaru.
Crv na panju Zemlje.
Buket makaza, šminka crnog zlata.
U svetu suvom i oštrom kao igla:
Ullima ima tri sina.
Ullima trlja, stiska
Budući fantomski ud.
Zakuj čavao. Sidro i jedro.
Ka svetioniku, kormilaru.
Bliže obalu, noćna stražo.
Ullima stiska, stiska.
Penušavi val od leda
Kruniše joj poslednju svadbu.
Lampeduza kaže: nisam kriva.
Zakuj čavao.
Njen trag od krvi i nafte.
Njen put od dugova i pepela.
Njene stisnute vene
Ne daju krvi napolje.
Lampeduza kaže: Kako sam daleka,
tužne poklone spremam.
Ullima spava
Pod velom leda.
Bude je s pupčanom vrpcom
I plačem, tek rođenim.
Ullima sa tri fantomska uda.
Lampeduza kaže: Neimaru, nećeš nadživeti njenu bol.
ISPOVEST KAPETANA LUBITZA¹
Dragi putnici,
molimo vas da vežete sigurnosne pojaseve
i da isključite svoje aparate.
Jer život je ovde pravilo,
smrt je izuzetak.
Levo od ulaznih vrata su dnevne novine,
one koje vi pišete.
A na svojim sedištima
dobićete sendviče,
one koje vi po svojim radnjama pravite.
Govori vam vaš gladni kapetan:
trenutno smo na deset hiljada metara visine.
Odavde bi nam i bogovi
pozavideli na perspektivi.
Kao što vam već i zavide,
kao što vam i ja zavidim:
vama pekarima, vama piscima,
vama srećno oženjenima,
u morskoj peni osveženima.
Dragi putnici,
ukrcavanje je završeno.
Prekasno je da se predomislite.
Iz neuzvraćene ljubavi
gledam vas ovde
kao u Nojevoj barci uparene.
Upleli ste konac i vosak,
sunce je vaš drug.
Želeli ste provod i odmor,
stremite novcu i slavi.
Sad ne znate
da ćemo koliko sutra
svi mi biti slavni.
Ne na pet minuta,
nego večno.
Danas ne znate, govori vam vaš kapetan,
da sam ja
glavni junak ove priče.
Sekirate li se da li ste zavrnuli slavinu,
oribali šporet i pustili mačku?
Kao i to da li ste promenili vodu
zlatnoj ribici.
Zlatnoj, ćutljivoj i hladnoj,
što drugoj ribi grize rep.
_______
1* Andreas Lubitz, kopilot nemačkog aviona Lufthase, koji je 26. marta 2015. oborio avion kojim je upravljao. Navodni razlog za taj čin bili su depresija i neuzvraćena ljubav.
PROPORCIJE
Na moj deseti rođendan majka je ponudila da na tortu postavimo deset svećica, ili samo njih dve sa ciframa: jedan i nula.
– Hoću svećice, puno svećica, zahtevao sam.
– I uvek ću tako, čak i kad budem imao sto godina. I hijadu, i sedam hiljada godina. Nikada mi neće biti previše svećica.
Listajući u detinjstvu mamine medicinske knjige sa stranice na stranicu stekao sam utisak (utisak za čitav život) kako se u ljudskom organizmu nalazi bezbroj unutrašnjih organa.
Jula 20l2. doktor je preda mnom izložio mamin snimak. – U redu, to je nekakva žlezda, nekakav zavijutak ispod desnog rebarnog luka. To je nešto nebitno i malecko, jedva na dlan da stane, mislio sam.
Maja 20l4. mama mi se javila. U snu. Prevodila me je preko vode, izvlačila me iz poplava (iako sam bio daleko od poplava, u Berlinu) dok je Srbija tonula.
– U ovoj nevolji dobro je to što je majka morala da siđe po tebe, rekla je. Jer sine – podigla je ruke uz uzdah – Koliko se mi dugo nismo videli.
Kad sam je prihvatio i upitao je odakle se javlja, rekla je: iz stiha. Iz jednog. Iz jedinog.
(pred drugu godišnjicu mamine smrti, Berlin 25. 06. 2014)
KNJIGA LAMPEDUZA iz štampe izlazi tokom 2016. godine u Izdavačkoj kući POVELJA iz Kraljeva.
Dragan Radovančević (1979, Sremska Mitrovica, Vojvodina / Srbija), psiholog, književnik, pesnik.
Živeo u Sremskoj Mitrovici, Beogradu i Beču. Od 2012. živi u Potsdamu (Potsdam, Brandenburg) i Berlinu, gde radi kao saradnik na Univerzitetu Potsdam u Laboratoriji za eksperimentalnu kognitivnu psihologiju.
Autor dve pesničke knjige: “Klatno se boji letenja” (Gradska biblioteka Čačak, 2006) i “Glagol intimnosti” (2009). Prevođen na nemački (prevodioci: Matthias Jacob, Alida Bremer i Jan Krasni), bugarski, italijanski (u prevodu: Patrizia Vascotto), slovenački, poljski (Agnieszka Żuchowska-Arendt) i engleski jezik.
Za knjigu “Klatno se boji letenja” književne nagrade: Mladi Dis 2006, Brankovu nagradu – Društvo književnika Vojvodine, 2007. Dobitnik prestižnih stipendija: KulturKontakt Austria (2009), Centralno-evropska inicijativa (Vilenica, Slovenija; 2009), Literarni kolokvijum Berlin (2010).
Uvršten u mnoštvo antologija poezije, eseja i kratke proze na devet jezika.