Међународни новосадски књижевни фестивал одржаће се десети пут, од 24. до 28. августа. На Тргу младенаца у 21,00 сат званично почиње програм ове богате петодневне међународне манифестације.
Десте година овог фестивала протиче у знаку афирмације светске поезије, представљању, пре свега, најзначајнијих живих европских песника. Ако поред живе речи, изговорене на Тргу младенаца постоји још доказа о важности ове манифестације онда су то улоге који писци нашег Фестивала имају у свету савремене књижевности и у општим кретањима и у сопственим литературама, као и мноштво високих признања које су наши гости донели са собом. Наша публика никада није била толико повлашћена као у Новом Саду слушајући добитнике таквих награда за поезију као што су Елиотова, Форвард, Малармеова, Аполинерова, Гонкурова, Награда Француске академије, Макс Жакоб, Хелдерлинова, Траклова, Шилерова, Леонц и Лена, Ана Зегерс, Рилкеова, Атила Јожеф, Награда Скандинавског савета, Сервантесова, Лоркина, Хербертова, и многе друге
Фестивал ће отворити Алпар Лошонц, филозофски писац један од најистакнутијих савремених филозофа у Србији и члан Организационог одбора Фестивала.
На фестивалу ће учествовати око сто писаца, преводилаца, музичара и глумаца а посебан тон ће дати преко двадесет песника из иностранства, од САД, Енглеске, Француске, Немачке, Шпаније, Русије, Пољске, Бугарске, Румуније, Мађарске до Данске итд.
Први дан на Тргу наступиће угледни песници: Mетју Свини (Ирска), Паол Кејнег (Француска), Јан Конефке (Немачка), Драган Јовановић Данилов (Србија), Хозе Рамон Рипољ (Шпанија, Цвета Софронијеваа ( Бугарска/Немачка), Денис Балин (Русија).
Истога дана у 18,00 и 19,00 часова одржаће се дијалог са тројицом песника: са Хозе Рамон Рипољ (Шпанија), Mетју Свини (Ирска), Паол Кејнег (Француска)
На песничком балкону клуба Абсолут непосредно после тога поезију ће говорити Жан Портант (Француска /Луксембург), Валентин Голубев (Русија), Жерар Картије (Француска), Цвета Софрониева (Бугарска / Немачке)
У току трајања фестивала биће уручене три награде: Међународна награда за књижевност „Нови Сад“, „Бранкова награда“ и Награда за најбољег слемера Србије.
Поред симпозијума о Рату и поезији у среду, у уторак ће бити, у свечаној сали САНУ у Новом Саду, представљена Антологија француске поезије у издању ДКВ, уз присуство пет француских аутора: Гија Гофета, Паола Кејнега, Софи Дипи Дуније и Жерара Картијеа. Поезију ће на српском читати глумац Позоришта младих Емил Курцинак. Обезбеђен је симултани превод.
Као догађај Фестивала, који сабира присуство неколико стотина песника у Новом Саду у трајању од десет година, биће издата песничка антологија која манифестује различите дубоке гласове песништа и његове рефлексе времена у којем се налази. Читаоци ће се ретроспективно моћи још једном уверити колико је снажна поезија говорена овде у граду Новом Саду.
Места читања поезије и разговора на Фестивалу биће на Тр¬гу мла¬де¬на¬ца, у Библиотеци града Новог Сада, Свечана сала Сану у Новом Саду, Кафе Бистро, Клуб Абсолут, балкони у Змај Јовиној, Ресторан Марина, Магистрат у Сремским Карловцима, простори у Сомбору, Сремској Митровици, Жабљу и Београду.
Биће одржано преко двадесет програма уз подршку новосадске публике.
Фестивал се организује захваљујући помоћи Покрајинског секретаријата АП Војводине за културу, Министарства културе Републике Србије, Градског већа Новог Сада и медијских и других спонзора, као и добровољног ангажовања чланова ДКВ.
Посебно скрећемо пажњу на неколико еминентних аутора:
***
Guy Goffette
Гиј Гофет (1947) је рођен у Лорени у Белгији. Радио је као предавач, библиотекар, уредник поезије. Живи у Паризу и члан је одбора за читање издања Галимара.
Гофет је пре свега песник (Малармеова награда, Велика награда за књижевност Француске академије, Гонкурова награда за поезију), он је такође аутор романа и приповетки. Код овог песника непосредног живота »метафизичка вртоглавица најчешће произилази из свакодневног« (М.Баглин). Његов начин писања карактерише се јасноћом, флуидношћу (једна од збирки насловљена је Le pêcheur d’eau) и музикалношћу. Весела инспирација, готово бурлескна (читати његове песме као Рембоове) смењује се са изразом меланхолије која га је често сврставала у Верленов ред, коме је уосталом и посветио једно дело.
Paol Keineg
Паол Кејнег (1944), рођен у Бретањи, веома рано се ангажује у борби за бретонски језик и аутономију те регије. Изгубивши посао на Универзитету из политичких разлога, он се бави позориштем, затим занатом ковача, а након чега одлази у иностранство, у Сједињене Државе где предаје књижевност на Универзитету. Поново живи у Бретањи. Готово све његове збирке истражују појам ове области; он сједињује, добровољно, усред једне исте песме, конкретно схватање света и мисао о природи политике. Сведочећи о прогресивном нестајању регионалног идентитета, повезујући келтске митове са митовима савременог друштва он досеже до универзалности, попут Ирца Шејмуса Хинија, на кога његов стил понекад и подсећа. Избор: Ствари су уништене (Obsidiane / Le temps qu’il fait, 2008).
José Ramón Ripoll
Хосе Рамон Рипољ (Кадис, Шпанија, 1952), уредник је часописа Revista Atlántica de poesía, који објављује остварења песника на свим језицима. Музиколог, писац и новинар константно студиозно истражује везу између музике и књижевности. Аутор је више збирки песама, међу којима се истичу La Tauromaquia (Корида или Борба с биковима) (1979), Sermón de la barbarie (Проповед варварства)(1981), El humo de los barcos (Дим бродова)(1983), Las sílabas ocultas (Тајанствени слогови)(1991) i Niebla y confín (Магла и граница/2000), Hoy es niebla (Данас је магла/Visor, 2002), Estragos de la guerra (Ratna razaranja/2011) i Piedra rota (Сломљени камен/2013). Написао је више монографија и есеја о музици (Cantar del agua /Песма воде); Variaciones sobre una palabra (Варијације на једну реч); El mundo pianístico de Chopin (Шопенов свет пијаниста); Dimitri Shostakovich (Дмитриј Шостакович), etc.). Добитник је неколико признања, међу којима се истичу Награда за поезију краља Хуан Карлоса I, Награда Герника и Тифлос. Као члану Међународног списатељског програма, додељена му је Фулбрајтова стипендија на Универзитету у Ајови. Предаје књижевност и музику на мастер студијама. Учествовао је на бројним међународним трибинама и фестивалима поезије.
Jan Koneffke
Јан Конефке, рођен 1960. године, објавио је до сада 16 књига поезије, романа, кратких прича и књига за децу. Превођен је на многе језике (есеји, поезија, проза).
Студирао је филозофију и немачку књижевности у Берлину и боравио је осам година у Риму (1998-2003) као дописник културе. Сада живи у Бечу, где ради као уредник за издавачку кућу Vespennest и у Букурешту.
Његове најзначајније књиге су: “Gelbes Dienstrad vie es Hoch durch die Luft Schoss” (1989);”Da li je rauchte Ich Schvaden Zum Mond” (2001);”Trippeltrappeltreppe” (поезија за децу, 2009).
Добио је следеће награде: Leonce-und-Lena-Preis f. Lyrik, 1987;Friedrich-Hölderlin-Förderpreis, 1990; Rom-Preis der Villa Massimo, 1995; Preis des „Screening Committee of The Annual Best Foreign Novels, 21st Century“ за роман „Једна љубав на Тибру“ као најбољи роман немачког језика 2004“; China 2005; Offenbacher Literaturpreis 2005 и Usedomer Literaturpreis 2013
Matthew Sweeney
Метју Свини, рођен је 1951. године у Донегалу у Ирској. Дипломирао је на три универзитета у Ирској, Енглеској и Немачкој, тј. Колеџу Горманстон, Универзитету у Северном Лондону и Универзитет Алберт Лудвигс у Фрајбургу. Живео је у више европских градова укључујући Темишвар и Берлин, али тренутно живи у Корку у Ирској.
Припадник је друге генерације послератног развоја ирске поезије, али успева да се одвоји од уобичајених токова. Његова поезија успешно комбинује два утицаја која је примио током образовања и студирања енглеског и немачког језика и књижевности. То су наслеђено ирско интересовање за нарацију и трајна преокупација немачком књижевношћу. Његови интереси и утицаји иду од романтичарске до савремене поезије, а његови књижевни очеви су Георг Тракл, Франц Кафка, Петер Хухел, Гинтер Грас, Силвија Плат и други. На крају, његов рад је једва дотакнут енглеском мејнстримом књижевношћу – његова поезија показује недостатак интересовања за историју или класу и, штавише, он реализам интерпретира на потпуно индивидуалан начин.
Свини је објавио преко десет збирки и избора песама, међу којима су Сан мапа (1981), Округла кућа (1983), Плаве ципеле (1989), Кактуси (1992), Мирис рибе (2000), Iзабране песме (2002), Црни месец (2007) и Музика за коње (2013). Његова најновија збирка, Пут инквизиције, најављена је за септембар 2015. Пише поезију за децу, књижевну критику, роман (Смрт стиже песнике, сатирички криминалистички роман написан са Џоном Хартлијем Вилијамсом, 2008) и уредио је неколико антологија поезије.
Добитник је више награда у Ирској, Енглеској и Европи.
