U susret 26. prestižnoj nagradi za knjigu godine, koju dodeljuju “Večernje novosti”. U Velikom žiriju 56 kritičara, čije glasove počinjemo da objavljujemo 4. februara.
Prvi glasovi za 26. nagradu „Meša Selimović“ za knjigu godine već su počeli da pristižu u našu redakciju. O najboljem domaćem delu objavljenom u 2013. odlučivaće Veliki žiri od 56 najistaknutijih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara svih generacija i zastupnika različitih književnih poetika.
Svi članovi žirija, pošto su prethodno dali saglasnost za učešće u ovom velikom kulturnom poduhvatu koji uvek izaziva veliku pažnju kulturne javnosti, nekoliko dana pre nove godine, dobili su anketne listiće sa detaljnim uputstvima i podsećanjem na način glasanja. Svoje izbore, kao i prethodne dve godine, mogu da šalju i na naznačenu mejl adresu, a rok je 1. februar. Sledeća dva dana sva pisma, obična ili u elektronskom obliku, biće komisijski pregledana, a od 4. februara na stranicama našeg lista počeće svakodnevno objavljivanje kritičarskih izbora. Vernost ovom načinu žiriranja, jedinstvenom ne samo na ovim prostorima, i našem listu pokazali su i ovoga puta svi stalni članovi našeg žirija, izuzev trojice, koji iz opravdanih, ličnih razloga nisu mogli da uzmu učešće. U žiriju je i nekoliko novih imena, od kojih većina pripada najmlađoj gardi naših književnih znalaca.
O knjigama koje su obeležile prošlogodišnju produkciju odlučivaće: Aleksandar Jerkov, Petar Pijanović, Aleksandar Jovanović, Radivoje Mikić, Jasmina Tonić, Dragan Bošković, Slađana Ilić, Mileta Aćimović Ivkov, Stojan Đorđić, Slađana Jaćimović, Danica Andrejević, Tijana Spasić, Zoran Bognar, Bojana Stojanović Pantović, Zorica Nestorović, Nebojša Lazić, Jovan Pejčić, Srba Ignjatović, Dušica Potić, Vesna Trijić, Mladen Vesković, Svetlana Šeatović Dimitrijević, Jelica Živanović, Jana Aleksić, Aleksandra Ugrenović, Zorana Opačić, Valentina Hamović i Ljiljana Šop (svi iz Beograda). Među „književnim sudijama“ iz Novog Sada su: Draško Ređep, Vladislava Gordić Petković, Nenad Šaponja, Vladimir Gvozden, Svetlana Milašinović, Đorđe Pisarev, Dragana Beleslijin, Miroslav Radonjić i Radmila Lotina. U žiriju su i: Miloš Petrović i Gordana Vlahović (Kruševac), Dušan Stojković (Mladenovac), Goran Maksimović i Aleksandar Kostadinović (Niš), Aleksandar B. Laković i Časlav Nikolić (Kragujevac), Tatjana Lazarević Milošević i Dobrivoje Stanojević (Smederevo), Zoran M.
Mandić i Saša Radojčić (Sombor), Šefket Krcić (Novi Pazar), Vladimir Arsenić (Zrenjanin), Miroslav Vujičić (Mokrin), Valentina Pitulić (Kosovska Mitrovica), Aleksandra Petrović (Jagodina), Marija Vasić Kanački (Vršac), Sanja Macura (Banjaluka) i Ljiljana Lukić (Bijeljina).
U proteklih četvrt veka među dobitnicima „Meše“ najviše je bilo proznih pisaca, što je uobičajeno i u svetu kada se bira knjiga godine. Ipak, čak desetorica pesnika ovenčani su ovim priznanjem, što je, bez sumnje, veliki uspeh ovog žanra, često u dubokoj senci romana. Već na početku nagrade, 1988. desilo se iznenađenje, jer su, sa potpuno istim brojem glasova, nagradu podelili Milorad Pavić („Predeo slikan čajem“) i Dubravka Ugrešić („Forsiranje romana reke“). Tačno dve decenije kasnije to se ponovilo: priznanje je ravnopravno otišlo u ruke Petra Sarića („Sara“) i Vladimira Kecmanovića („Top je bio vreo“).
U međuvremenu „Mešu“ su osvajali romansijeri ovim redom: Slobodan Selenić (Timor mortis), Svetlana Velmar Janković („Lagum“), Radoslav Petković („Sudbina i komentari“), Antonije Isaković („Gospodar i sluge“), Dobrica Ćosić („Vreme vlasti“), Goran Petrović („Opsada Crkve Svetog Spasa“), Dobrilo Nenadić („Despot i žrtva“), Radovan Beli Marković („Limunacija u Ćelijama“), Danilo Nikolić („Jesenja svila“), Miro Vuksanović („Semolj zemlja“), Dragan Velikić („Ruski prozor“) i Vladan Matijević („Vrlo malo svetlosti“). Jedini pripovedač koji je ovenčan ovim priznanjem zasad je Radoslav Bratić („Strah od zvona“).
Prvi pesnik dobitnik „Mešine“ nagrade bio je 1992. Ivan V. Lalić za zbirku „Pismo“, koja se danas smatra antologijskom. Pesnici-laureati sledećih godina bili su Dragan Jovanović Danilov („Živi pergament“), Milosav Tešić („Sedmica“), Rajko Petrov Nogo („Nedremano oko“), Vojislav Karanović („Svetlost u naletu“), Stevan Raičković („Fascikla 1999/2000“), Novica Tadić („Neznan“), Živorad Nedeljković („Ovaj svet“) i Dejan Aleksić („Jedino vetar“). Romansijer se ponovo našao na tronu prošle godine – Aleksandar Gatalica sa knjigom „Veliki rat“.
Uprkos krizi koja se odrazila i na izdavaštvo, i minule godine objavljeno je na stotine naslova iz pera domaćih pisaca, pa članovima našeg žirija neće biti nimalo lako da se odluče za najbolje.
izvor: novosti.rs
