Jeste, pisao sam i kritike za predstave koje izvode amateri i sam sam dugo godina radio sa djacima, studentima, poluprofesionalcima, amaterima, početnicima, namernicima da budu profesionalci, školovao ih, ispravljao tudje greške, verovatno i sam grešio u procenama talenta, mnoge diletante pretvorio u glumce, mnoge mlade uveo u tajne neke druge glumačke tehnike od one koja se uči na nekim dramskim akademijama – ukratko, mislim da od sveg pozorišta najbolje poznajem svet mladih glumaca, željnih škole i spremnih na umetničku avanturu. Zato i znam kolika je odgovornost autora, profesionalca koji, kao pedagog i kreator, ulazi u projekt sa mladima.

Ali – sinoć sam video predstavu, zapravo niz nepovezanih skečeva koje je jedan italijanski umetnik i, izgleda dudodogišnji pedagog – kaže se u programu za predstavu – da njegovo pozorište dugo radi predstave za decu i mlade, kao i za odrasle – i da ima potvrdu Italijanskog ministarstva za kulturnu baštinu, da to radi i da je to važno. Gledao sam pre nekog vremena, usred Sterijinog Pozorja i zato nisam gledao pobedničku predstavu iz Ljubljane, gledao sam u Smederevu njegovu predstavu sa Romima, na temu PROSJAČKE OPERE i podržao u prikazu taj socijalni rad, sa nadom da će se rezultat umetničkog dometa popraviti, na doradi u Italij pred neki važan Festival, na kome su, kažu, bili odlično prihvaćeni. Sve mi je to bilo drago zbog Roma iz Smedereva i njihove nade u bolju budućnost, koju žele da ostvare i radom u pozorištu.

Videli smo u predstavi, koju su – ponosno kažu učesnici projekta – troje mladih glumaca PATOSA i njihov reditelj iz malog mesta Leće iz velike Italije, sklopili za četiri dana. I taman tako je izgledala!… No – sve što se čulo od učesnika razgovora posle predstave, bilo je jako pohvalno i svi su – i glumci i publika, UŽIVALI – u vesloj igri, asocijativnosti scena i u maštovitosti rešenja!
I time je stvar oko ove predstave, razume se – ZAVRŠENA. Gradski oci, u liku jednog lepo podšišanog Zamenika Gradonačelnika, zahvalili su iskusnom pozorišnom posleniku iz Leće, što je uopšte došao u Smederevo i obasjao ga svojim magijskim pozorišnim darom i prosvetlio i publiku i glumce, snagom stvaralčke energije, mašte, ljubavi i lepote. On, taj umetnik iz Leće, pohvalio je mlade glumce iz PATOSA Smederevskog, stručnjaci iz Beograda su jako pozitivno ocenili ovaj božanstveni projekt, pun glumačko-rediteljske strasti i svežine, koktel je  bio bogat i ukusan! I ko te šta pita i BRIJE LI SE VLADIKA i ŠTA TE BRIGA ŠTO MADJARSKA IMA MORNARICU A NEMA MORE i KO TO TAMO PEVA a KO TO TAMO DESNOM KORAČA – LEVA! LEVA! LEVA!

Šta se koga tiče što ima ljudi koji bi mogli, kad bi samo hteli, da kažu kako na sceni nije za tih pola sata, zbog kojih smo došli iz Beograda u 18.45 autobusom Lasta, a predstava je počela tek oko pola deset uveče – zbog slučajnog kvara na linijama elektrike – e, da se ne popravi ova struja!…Što nije bilo nijedne iskrene rečenice… I šta se koga tiče što je ovo scensko delce sastavljeno od slučajnih sličica proizvoljne mašte bez mašte, što je ovo delce kod mnogih, koji bi rekli da su hteli, ali su bili fini – izazvalo takvo zgražanje nad ispraznom i kaćipernom, provincijalnom maštom, u kojoj nema trunke istine ili iskrenosti, a o lepoti i duhovitosti da i ne govorimo!…Šta se koga tiče što je kod mnogih, koji bi mogli to da kažu javno, kad bi hteli da se bakću i da se zameraju srpskoj kulturnmoj i političkoj eliti, koja je tako rešila šta se ima smatrati kvalitetom, a šta ne i šta se može kritikovati, a šta ne – mogli bi da kažu, kad bi hteli – da je ovo ordinarni kič i šund, jer to mnogi jasno znaju, a ne žele da to kažu!

A, opet, kao da je i stavljanje ovog, dosadnog i praznog, ali, srećom dosta kratkog scenskog postignuća na OFF repertoar i sama Uprava Festvala na Tvrdjavi, htela da POKAŽE koje su sve zablude u radu – na mnoge načine – i sa mladima i sa strancima – moguće i kako ih treba videti pa oceniti – ocrniti i odustati!… Ali – taj uradak je deo MEDJUNARODNE  saradnje i ovaj tekst je mogući UDAR na spoljnu politiku Srbije i ismevanje saradnje sa prijateljskom Italijom, koja nam pomaže da zadržimo Kosovo i udjemo u Evropsku uniju, i drži nam privredu radom FIAT-au Kragujevcu…

Mislim da je elegantno od Festivala što na ovako suptilan način vodi pedagošku akciju u pozorišnom životu Smedereva, ali – teško publici, od Gribojedova!
A šta smo ustvari gledali – da vam budem iskren, odmah mi je bilo jasno od početka. Reditelj iz Kulturno socijalnog centra KOREJA iz mesta Leće u Italiji, posle teškog rada sa Romima koje je, em skupio bez kriterijuma po obroncima Smedereva i sa njima i sa glumcima PATOS-a, sklopio pomenutu predstavu za Festival – on se tada sreo i sa troje vrlo spretnih mladih amatera – sa lepoticama Anom Pašti i Andjelkom Vulić i iskusnim šarmerom – prvakom Gradskog Amaterskog Tetra, Miljanom Guberinićem i dogovorio se da promoviše njihov šarm i glumačko-amatersko iskustvo i lepotu, naravno!…A ovamo, imao je jedan komadić koji su u njegovom Kulturnom Centru u Leći, verovatno davali po obdaništima, kao gradski projekt socijalizacije dece – PLASTIČNE BAŠTE. To je prosto snimio i prekopirao za četiri dana, jer su ga veseli glumci rado pratili, a on, pošto je ovo već POKLONIO Smedervu – šta god to značilo – nije imao vremena da smišlja novu predstavu, a možda to i ne bi mogao!

I ko mene šta pita, kad ima o tome ko da brine – i Grad Smerderevo i Republika Srbija i Republika Italija i KREJA iz Leća i što da ne nastupe deca kad je ionako, već sve plaćeno? Ali moram da priznam da mi je ovo sve ličilo na onu staru priču CAR JE GO  ili onu drugu – U CARA TROJANA KOZJE UŠI. A kad smo mi bili u osnovnoj školi VOJISLAV ILIĆ na raskrsnici istoimene i ulice Gospodara Vučića, gde su se, na periferiji Bograda sticale čak tri opštine – Vračar, Voždovac i Zvezdara, dalekih pedesetih godina prošlog veka, u toj našoj velikoj zgradi škole, postojao je i DTV – društvo za telesno vaspitanje, naravno – PARTIZAN, a ne ČETNIK i u tom DTV Partizanu bili su kao neki starosni razredi – najstariji su bili čini mi se seniori i zvali su se PRVA VRSTA, pa onda omladinci i pioniri, a oni najmanji, početnici vežbači, zvali su se po nekoj tradiciji od pre rata – MUŠKA DECA.

Estetika koju nam je sinoć plasiro ovaj gost iz Italije i to nazvao pozorište, podsetili su me na grupna cupkanja te dečice u belim patikicama i sa urednim crnim šorcićima, koji su se držali za ručice i veselo, u jedva držanoj iskrivljenoj vrsti – protčavali u jednostavnim sletskim koreogarfijama, na početku svih proslava onih, tada znanih, svečanih datuma – Dan Mladosti, Dan Republike, Prvi Maj, Dan Armije…Tada se to radilo za te grupne sletove, a danas se to radi na važnim Fetivalima!…Dražava za državu, slet za slet, a obraz za obraz!

Bilo mi je teško da podnesem toliku količinu opšteg licemerja, koja se zaviorila medju divnim, drevnim zidinama one i onakve tvrdjave – drevne tvrdjave MORALA, ESTETIKE, VERE i ZNANJA – svega čega nema!…. Dabogda!

Goran Cvetković, Radio Beograd 2. petak 13. 2010.