Danas mi je toliko nedostajao. Ona svađa, ili šta je već, rekla sam da nisam ljuta, me je uznemirila. Bojim se da će otići i da ga neću više vidjeti. Ili da ću ja otići. Ili ćemo oboje ostati u hladnoj tišini. Ili…

Ručak mi gori.

-DANAS OPET-

Ne znam zašto sam počela da pišem ovaj dnevnik ovako glupo. Ana Frank je stavljala datume. Svaki poznati dnevnik sadrži datume i ono glupo „Dragi dnevniče“. Mogla sam i ja tako, pretpostavljam.

Ali mi on uvijek kaže da sam posebna, pa sam zato i počela da pišem ovaj dnevnik ovako, glupo. Ne bi mu bilo drago da čuje riječ glupo. Pokušat ću da je izbjegavam. Petar je došao sa posla prije sat-dva i nije mu bilo drago što sam mu servirala izgoreo ručak. Zbunila sam se kada me je pitao šta sam mislila dok sam kuhala. Ne mogu mu ispričati o njemu, zar ne? Ipak mi je Petar zaručnik, valjda, a on…

Nadam se da ćemo se pomiriti. U suprotnom bih morala misliti samo na Petra. Petrova košulja, Petrov ručak, Petrovi sastanci, Petrovo hrkanje, Petrovi prohtjevi… Petar je dosadan.

Pa, dragi Dnevniče, dosta ti je od mene. Ovo već liči na popularne dnevnike.

-DAN POSLIJE DANAS-

Nismo se pomirili. Možda mu je već dosta vjerene djevojke koja nema dovoljno slobodnog vremena. Moram ga natjerati da zaboravi sve, da se sjeti onih dana sa početka, kada sam lagala, kada smo oboje lagali, kada je bilo divno. Svaka veza bi se trebala temeljiti na dobrim lažima, istina uvijek sve pokvari.

Danas ću nešto slagati Petru i izaći iz kuće. Neka sam sebi pravi ručak. U pravu sam, i dalje smo skupa jer lažemo. Oh, laže i on, samo ga još nisam uhvatila. Ali ima vremena. Tada ću ga držati u šaci.

Ali, dosta o Petru, on je tako dosadan. Treba da se fokusiram na bitnije stvari. Ne smijem napisati njegovo ime čak ni ovdje, ako bi Petar ovo  pronašao, bilo bi mu lakše da ne zna o kome se radi. Opet Petar. Taj stvarno ne zna ostati po strani!

Moramo se pomiriti! Moramo ili ću umrijeti. Tamo, pred njegovim nogama. Ako mi kaže nešto loše, samo ću pasti i onda će mu biti žao. Za vijek vjekova će misliti da je kriv. Petar bi tako mislio. Petar je budala, on bi me čak pokušao spasiti.

Postajem ljuta kad mislim na Petra, zbogom, Dnevniče.

Ovo već postaje kliše.

-DAN POSLIJE-

Ostavio me je, ali živa sam. Moram peglati Petrovu košulju.

-DAN POSLIJE-

Petar je rekao da mu se sviđa ručak. I donio mi je buket cvijeća. Kaže da sam malo blijeda, treba da mislim više na sebe.

Bacila sam cvijeće.

-JOŠ JEDAN DAN-

Petar je našao cvijeće. Napala sam ga što je ulazio u kuhinju i kopao po smeću. Izvinio se.

-DAN…-

Dugo se nisam čula sa njim. Petar je dobar prema meni, jedva ga podnosim.

-SEDMICA DANA  KASNIJE. ILI NE-

Petar je kući doveo sekretaricu i rekao da ih ne ometam. Bilo mi je svejedno dok nije izašao iz sobe i pozvao me. Kučka mu je pomogla da od spavaće sobe napravi sranje slično onom iz filmova kad ljudi idu na medeni mjesec.

Nasmiješila sam se i željela da je, umjesto Petra, to napravio on.

Još mi se ne javlja.

-UTORAK-

Petar je došao kući sa papirom u ruci. Rekao je da piše da ne zovem više. Samo to. Neka me više ne zove.

Htjela sam umrijeti, a Petar, budala, ništa nije shvatio.

-SRIJEDA-

Petar je rekao da me voli.

-SUBOTA-

Danas sam odlučila da se ubijem. Nadam se da će jedan od Petrovih remena biti dovoljan.

-PETAK-

Našla sam jedan kožni već u subotu, ali Petar je stalno u kući. Proklet bio, zašto se toliko brine za mene! Valjda će sutra otići negdje.

Pretpostavljam da su ovo zadnje rečenice koje ću ikada napisati, pa bi bilo u redu da se oprostim sama od sebe.

Od njega više ne mogu, ne mogu ga pronaći, neka ide do đavola, tako bar neće moći pobjeći od mene.

Od Petra se ne želim opraštati, on je kriv za sve. Zašto me je uopće zaprosio? Napravio mi je pakao od života.

Pa, draga moja Ja, imala si prilično loš život, imat ćeš lošu smrt, neka ti bude bolje u paklu. Ako postoji. Ako ne… Pa, dobro.

-UTORAK-

Petar me pronašao kako visim na lusteru i koprcam se. Mrzim ga.