Gume proklizavaju po zaleđenom putu, a ja vozim svu noć. Dlanovi se lepe za volan, zglob trne od pritiska na gas.

Brzo, brže, najbrže. Do bola…

Kristali inja blistaju kao tvoje oči. Izgubljeni dragulji, što za njima tragaju zvezde.

Uplakane i preplašene.

Baš kao i ja kad pogledam tvoju fotografiju i ugledam lice anđela što zuri u mene.

Oči mi se sklapaju, ali se ne zaustavljam. Jurim kroz pustaru kao nekada. Duša mi treperi u iščekivanju kao i uvek.

Jurim, jurim…

Baš kao i one noći kad sam te izgubio. Previše brzo, previše pijano…

Možda neću stići, ali ti budi prelepa.

Jednom ću doći.

Tamo, na drugu stranu noći…