U  KANCELARIJI

U kancelariji sekretarice Slađane Vasiljević, tek što je na sto uz poluotvoreni neseser rasprostrla pribor za nokte i kolekciju za mejkap i kreonom počela da povlači završne poteze oko očiju, naglo upada direktor i strogo je pogleda.

Slađana se nasmešila.

Direktor se nasmešio.

                     POSETA

Gospodin Sinadinović se te posete već odavno plaši. Mnogo se godina nanizalo. Sada se nižu bolovi i svakojake tegobe. Ali, ne žali se. Sve se da izdrži: gutanje lekova, mazanje melemima, bockanje injekcija. Ni operacioni sto nije strašan. Samo da se poseta gospođe Smrti odloži. Da ne bude po njenom.

Sada, već stalno u postelji, ne pomažu ni reči utehe, ni reči ohrabrenja, ne trpi ni reči sažaljenja, ni reči izvinjenja. Sve one nagoveštavaju posetu neželjene gospođe.

Danas je gospodin Sinadinović izuzetno dobre volje, pa ipak ne prima nikakve posete. Uspešno se oporavlja od operacije. Evo i ustaje. Oprezno otvara vrata bolničke sobe. Gleda levo, gleda desno. Zadovoljan je. Nema je na vidiku. U poseti je, dakle, nekome drugom. Vraća se da na miru odspava.

Ujutru ga zatiču nepokretnog, sa zadovoljnim smeškom. Nije znao da ga je ipak posetila i da su noć proveli zajedno.

                   NOVOSTARO

Nova želja. Nove pripreme. Nov imidž. Nova devojka. Nova nada. Nov susret. Nova situacija. Novi napori. Nove besmislice. Nova metoda. Novo piće. Novi stil. Novo razočaranje.

Stari problem.

JUTRO U KREVETU

     MLADOG GOSPODINA SREĆKA

Ako danas uradim sve kako valja, ili bar mislim da valja, nekome se to neće svideti. Ako makar nešto pogrešim, neko će mi se smejati. Ako malo zakasnim, biće belaja. Ako se samo pokrenem, moraću i dalje da se krećem, žurim i šta ti ja znam šta sve ne. Ako samo i zamislim ljude koji rade, treba da im se pridružim. Ako dan i protekne srećno, veče će mi upropastiti neki nepredviđeni događaj. Ako se suviše približim sreći, ona će mi umaći. Ako danas sunce i dalje bude sijalo svim svojim ultraljubičastim zracima, kako ću obaviti sve ono što budem planirao. Ako opet natrčim na neku dobru žensku, nikakav erkondišn mi neće pomoći da se ne znojim. Ako danas ne budem ništa radio, možda ću se sutra nekako izvući. Ako to sutra dođe sporije, nego što sam mislio, da li se isplati da ga čekam.

Ako sam i bleskast, kao što neki misle, nisam lud da odmah ustanem iz kreveta i prionem da pravim greške. Grešiti je ljudski i stoga ja božanski ostajem u svom krevetu, okrećem se na drugu stranu i mirno očekujem ispunjenje svojih želja u još jednom koloraturnom snu.

iz knjige „KALJAČE I KATEDRALE“ – Dragan J. Ristić