Jutros sam došao na radio svež kao ruža. Oran za posao kao da sam dobio 13. platu! I to sve zahvaljujući prelasku za letnjeg na zimsko računanje vremena.

Sećam se, k'o juče da je bilo, te 1983. godine kada smo probali tu novotariju. Sat sa Miki Mausem na naslovnoj stranici Politike, pomeranje kazaljki u sred noći kako se sutra ne bi pogubili u “novom vremenu”. Moram priznati da mi se novotarija svidela tek na leti kada smo sa terena za basket odlazili, umesto u osam, tek u devet uveče! Dobro, umeli smo mi da maltretiramo loptu leti i u ponoć na užas komšiluka, ali ipak je ovo bilo sasvim drugačije iskustvo.

Naravno, to je značilo da se pomera i vreme izlaska u grad. Eto, ako se pitate gde je koren sadašnjeg ponašanja mladih koji u provod odlaze tek posle ponoći – ovo je jedan, od mogućih, odgovora. No, o toj temi – drugi put.

No, cela ideja usklađivanja vremena možda dobije i čudnije efekte. Kada sam bio u Portugalu 1994. godine oni su, iako su dve vremenske zone pomereni od nas, zapravo imali isto vreme kao i mi. Tada sam doživeo da vidim izlazak sunca u sred decembra tek u 8.45, u gradu gde su svi već uveliko krenuli na posao. Totalno sulud osećaj, mada se čovek na sve navikne.

Elem, nadam se da ste i vi uživali u ovih sat vremena dužeg spavanja. Bilo bi interesantnije da nije nedelja, nego neki radni dan, ali očigledno je ovo osmislio neko ko nije Srbin i nema razumevanja za eventualni haos koji bi tada nastao. Za šest meseci, ja ću moći da kukam kako sam spavao sat vremena kraće i kako ne mogu, pod takvim uslovima, da radim jutarnji program.

Doduše, možda bi i kolege iz noćnog programa imale da kažu nešto na tu temu. Naime, one su ove noći hrabro i samopregalački radili sat vremena duže. Ja to pozdravljam i predlažem da i za šest meseci oni to lepo ponove! Na radost svih noćobdija, i na moju – naročito!