KLINIČKA SMRT

Klinička smrt. Mrak. Otvaraš oči i shvataš da su te sahranili živog. Zaključali su sanduk. Da pokojnik negde ne pobegne. Zakopali su ga duboko u zemlju da ne čuju krik. Toliko zemlje je preko tebe. Nemaš izlaz. Ne želiš noktima da praviš brazde na poklopcu škrinje. Prihvatio si kavez. Borbom bi izgubio i ono malo kiseonika koji ti je na raspolaganju. Ne paničiš. Razunam si. Kažiprstom probijaš grkljan.

PIJAVICA

Stvarnost je kao pijavica, kada je skineš, pocepaš deo sebe. Pije ti krv, i to je svakako bolje od žive rane koju napraviš ako se otarasiš iste.

KOLENIMA

Kolenima se i puzi i kleca. Srebrna tečnost negativne energije koja teče mojim komorama misli je dobra jer zbog nje znam koje stvari u meni su pozitivne. Ti si prizma stvarnosti oko sebe. Ulazi u dubine znanja, i nemoj da se plašiš. Gledaju kroz prozore. Ali nemoj da drhtiš. Ušli su u krug i ne razumeju borbu za slobodu. Uđi u sebe i videćeš šta ćeš sve moći da istražuješ. Skini sočiva pa bi progledao bistrije.

____________________

Igor Marković (1993), autor iz Jagodine, živi u Beogradu. Piše kratku prozu i trenutno radi na svom prvom romanu.

Ilistracije: knjizevnost.org
Beograd, 2015.