Intervju sa autorom:
MRAČNA KOMORA – RAZGOVOR SA PESNIKOM – link
Dragan Radovančević
JUNACI
Njegovi junaci zarađuju novac,
tvoji izučavaju Verteilungsgerechtigkeit¹.
Šta mogu da učinim za ove lepotane?, kaže banka,
Neprofitnost je na njihovoj strani.
Njegovi junaci razmenjuju knjige
i menjaju političke stavove.
Tvoju junaci već trideset strana čitaju
kako neiskusno sviću zore.
Njegovi junaci se šetaju Partenonom,
piju kafu na Montparnasseu
i očijukaju sa glumicama iz amaterskog teatra.
Tvoji junaci sede kod kuće,
a i na ulici se, u naletu vrtoglavice,
oslanjaju o komšijske zidove.
Njegovi junaci promatraju i delaju,
ali ne bez ograde, ne bez rastojanja.
Tvoji junaci jure u ideju
koja će se, uvereni su,
jednoga dana sama od sebe iskristalisati.
Njegovi junaci konstatuju
kako su im deca porasla, pa je i zrelost poodmakla.
Tvoji junaci prebrojavaju
bore na čelu u ogledalu.
Kad se njegovi junaci prestraše,
i nama ništavilo priđe za milimetar.
Kad se tvoji junaci plaše,
oni ćute, jer im ni inače niko ne veruje.
Njegovi junaci sumnjaju u ideologije
i iščekuju slab trenutak svojih nadređenih.
Tvoji junaci oprobavaju ideološku ispravnost
toliko revnosno
da ih nadređeni primiruju.
Njegovi junaci posle burne noći
uredno odgovore na mailove, pa i na posao svrate.
Tvoji junaci burne noći izbegavaju,
a ako se i dogode,
uvereni su kako umiru pre svitanja.
Njegovi junaci skijaju do zore
ostavljajuci iza leđa (tamo daleko) trag apatije.
Tvoji se junaci
leče zbog empatije.
Njegovi, sasvim neznani junaci
polažu cveće na grob tvojima.
“Slava im i hvala,
a sad požurimo:
do ponedeljka je ostalo jos samo dvanaest sati”.
_______
- Verteilungsgerechtigkeit – pravedna raspodela dobara
PROZAKOVA SONATA
Na tim fotografijama
iz tog perioda
primećujemo kako nema proporcije.
Njeno lice gleda svoje odsustvo.
Njena deca zabrinuto grle ne više od istog.
“Bila sam depresivna”, svedoči, nama, gledaocima,
dočaravajući to sada bivše stanje.
Čitala je Ničea, kaže.
“Moj moto je bio: Gledaj u oči ponoru i ponor će ti odgovoriti”
Scenarista “Discoveryja” i majstor za specijalne efekte
uvode nas brzinom fotona u dubine njenog sivo-belog moždanog pakla.
Na levoj hemisferi mapiramo fluoroscentni prišt, — oreol izgubljene mladosti.
(Miris sumpora u nagoveštajima).
U onoj moždanoj fisuri, — poslednji pozdrav prvom kućnom ljubimcu.
(Miris trule trave).
“Rekao je: Gospođo, Vama treba prozak”, pratimo dalje.
Prišt puca, fisure izvode troskok:
plava boja se povlači, žuta bledi, a crvenkasta masa ubrizgava crvenkasti život u njene ruke.
“Potom sam se posvetila slikanju.
Dočaravanju onog kroz sta sam prošla“, svedoci uzbuđeno,
u nama budeći strepnju da bi je neki vetar (arheolog s kosčicama)
mogao opet oduvati u ničeovske visine.
Dok se s ekrana osmehuje, svojim prozak-očima,
koje nesumnjivo ničeovske behu.
______________________________________
KNJIGA LAMPEDUZA iz štampe izlazi tokom 2016. godine u Izdavačkoj kući POVELJA iz Kraljeva.
Dragan Radovančević (1979, Sremska Mitrovica, Vojvodina / Srbija), psiholog, književnik, pesnik.
Živeo u Sremskoj Mitrovici, Beogradu i Beču. Od 2012. živi u Potsdamu (Potsdam, Brandenburg) i Berlinu, gde radi kao saradnik na Univerzitetu Potsdam u Laboratoriji za eksperimentalnu kognitivnu psihologiju.
Autor dve pesničke knjige: “Klatno se boji letenja” (Gradska biblioteka Čačak, 2006) i “Glagol intimnosti” (2009). Prevođen na nemački (prevodioci: Matthias Jacob, Alida Bremer i Jan Krasni), bugarski, italijanski (u prevodu: Patrizia Vascotto), slovenački, poljski (Agnieszka Żuchowska-Arendt) i engleski jezik.
Za knjigu “Klatno se boji letenja” književne nagrade: Mladi Dis 2006, Brankovu nagradu – Društvo književnika Vojvodine, 2007. Dobitnik prestižnih stipendija: KulturKontakt Austria (2009), Centralno-evropska inicijativa (Vilenica, Slovenija; 2009), Literarni kolokvijum Berlin (2010).
Uvršten u mnoštvo antologija poezije, eseja i kratke proze na devet jezika.
