Za sve one koji su sumnjali da su Branislav Zukić i Predrag Ž. Vajagić zapravo Buvar i Pekiše ovdašnje satirične (zapravo književne, što mu dođe na isto) scene – stiže ubedljiv i mekokoričeni argument u vidu nove knjige „Kucanj u prazno“ u nakladi pa vladaj opremi izdavačke kuće „Binder“ iz Beograda.

Ovo je knjiga kakvu svaki džep (zbog vižljastog formata, ali i pristupačne cene) treba da ima, knjiga u kojoj se iznova dokazuje da bauci marginalizma kruže Evropom, a ni ale više nisu tako daleko. Autori su, makar oni tako misle, upakovali skladan rečnik/ dojmovnik/ dosetkarijum i u njega, kako abeceda decidno zahteva, razvrstali bezmalo 600 pojmova koji su, ujedno, znaci unespokojenja pri hodu (ž)ivicom provalije koja je rastabano špaciralište za sve ljude margine, naučene da se zubima drže za svaki paranju sklon končić normalnog života.

„Kucanj u prazno“ je, dalje, prigodan poklon svima onima koji su deo svog čitalačkog i kritičkog truda posvetili iščitavanju tekstova objavljenih u proteklih šest godina na znamenitom sajtu www.marginalac.org, koji je, eto, prepilio par stabala i ispilio ovakav pojmovnik za koji čitaoci koji su sricali delo u nastajanju kažu da je knjiga načinjena po meri naše kolektivne propasti, a opet sposobna da vam, kaogod i luk ili škakljanje tabana, izmami i pokoju suzu u oknu oka.

Kao pobornici, ali istovremeno i žrtve teorije podliva mozgova, Zukić i Vajagić ovom knjigom zalaze u ne odveć naseljene literarne oblasti , nudeći čitaocima kombinaciju klasičnog rečnika, minijaturnih eseja, nestandardnih definicija i samostalnih fragmenata. Trudeći se da ne iznevere osnovne postulate Manifesta marginalizma (kad su već od svega drugog digli ruke, obadve, što bi rekao roker – dereglija) , autorski dvojac pred čitaoce izlazi čvrst samo u jednome – „Kucanj u prazno“ nepovratno oskudeva u pozi, kvaziliterarnom mrsomuđenju i pokušajima da se gromopucatelnim frazama prikrije popriličan zjap nigdine. Konkretnost je ovde nadređena izmaglicama, a na stvar se prelazi bez oklevanja i šepurećeg hvalisavog okolišanja (poput upravo pročitane rečenice).

Vesna Denčić, recenzent rečnika, čak jamči čitaocima i nešto više od standardnog satiričnog uživanjka: „Nakon i za vreme čitanja ovog „apokaliptičnog” dela ne samo da ćete imati utisak da ste prošli kroz vremeplov, ili možda kroz centrifugu, svejedno, nego budite uvereni da to uopšte neće značajnije uticati na Vaše zdravstveno stanje. Ipak, u slučaju da ste osetili simptome kočenja vilice, grč u želucu ili treskavac, to je siguran pokazatelj da ste uspešno preživeli kataklizmički napad smeha.“

Nešto ima da doda i koatorluk: “Nabavite, dragi prijatelji, ovu knjigu i postupite po onoj staroj poslastičarskoj: ‘Ako ste zadovoljni, recite nama, a ako niste, mi ćemo svima.’ Uz najavu promocija u svim mestima u Srbiji gde ima struje i besplatnog piva, sprdačno Vas pozdravljaju Vaši autori(jevci)!”