Čisto? Šta je to?

Jezici pakla

Mlitavi su, mlitavi kao trostruki

Jezici mlitavog, debelog kerbera

Što na ulazu dahće. Nemoćan

Da lizanjem očisti

Grozničavu tetivu, greha, greha.

Fitilj zapomaže.

Neuništivi miris

Ugašene sveće!

Ljubavi, ljubavi, niski pramenovi dima viju se

Oko mene kao Isadorini šalovi, strah me je

Zakačiće se jedan i u točku zaglaviti.

Takvi sumpornožuti pramenovi dima

Sopstveni element tvore. Neće se oni razići

Već će oko zemlje kružiti

Gušeći staro i nejako

Bolešljivo

U kolevci odojče nežno,

Grozna orhideja što

Viseći svoj vrt u zraku veša,

Đavolji leopard!

Izdelila je njega radijacija

I ubila začas.

Tela preljubnika pomazuje

Kao pepeo Hirošimu i razjeda.

Greh. Greh.

Dragi, svu noć

Gasih se i palih, gasih se i palih.

Preteški postaju čaršavi kao bludnikov poljubac.

Tri dana. Tri noći.

Limunova voda, pileća

Voda, gadi mi se voda.

Prečista sam za tebe ili bilo koga.

Telo me tvoje

Ranjava kao što svet ranjava Boga. Svetiljka sam –

Moja glava Mesec

Od japanske hartije, moja koža iskovana od zlata

Beskrajno fina i beskrajno skupa.

Zar te ne užasava moja vrelina? I moja svetlost.

Sama sam kamelija neizmerna

Što žari se i leska, blesak do bleska.

Mislim da se uzdižem,

Mislim da ću se uzneti…

Razleću se brojanice od vrelog metala, a ja, ljubavi, ja

Čista sam acitilenska

Devica

Opervažena ružama

Poljubcima, kerubinima,

svim onim što te ružičaste trice znače.

Ni tebi, ni njemu

Ni njemu, ni njemu

(Moja se ja rastvaraju, podsuknje stare drolje) –

20. oktobar 1962.

Iz knjige Rani odlazak, prevela i priredila Ljiljana Đurđić, Paideia, Beograd, 2010.

Izvor : anaarpartblog