Прозаисти, поети, драматурзи, критичари, теоретичари во следните месеци ќе продефилираат низ Амстердам, кој е годинашен Главен град на книгата. „Град со приказни“ е мотото под кое творците на модерното творештво ќе пишуваат, ќе учествуваат на работилници, семинари, дебати за книжевноста. Главните настани ќе почнат од 23 април и ќе траат до 22 април следната година.

   Austrijski grad Linc, na severu te zemlje, evropska prestonica kulture u 2009. godine, zajedno s glavnim gradom Litvanije, Viljnusom, na samom isteku prethodne godine označio je početak kulturnih priredbi novogodišnjim vatrometom pod nazivom „Raketna simfonija“.
   U okviru kulturnog programa „Linc 2009“ koji je osmislio Švajcarac Martin Heler s budžetom od 68 miliona evra, biće održano 220 priredbi tokom cele godine.

   Izdavačka kuća "Otkrovenje" predstavila je nedavno u Biblioteci grada Beograda sedmo izdanje Filosofije palanke Radomira Konstantinovića i zbornik Fenomenologija palanke ("nova čitanja" Filosofije palanke), koji je priredio Nenad Daković. O tim dvema knjigama i recepciji Konstantinovićevog dela, kako beleži Tanjug, govorili su filozof Nenad Daković, književnik, publicista i filmski kritičar Milan Vlajčić, magistar književosti Marijan Čeković i književnik i scenarista Filip David.

   Današnji pisci u Latinskoj Americi nemaju kompleks od veličina kakve su Garsija Markes, Vargas Ljosa, Kortasar, Borhes, Fuentes, Donoso
   Izdavačka kuća „Geopoetika” iz Beograda, u ediciji „Svet proze”, objavila je veoma zanimljivu knjigu – „Otkačene priče Latinske Amerike”. Priče su izabrali i preveli sa španskog i portugalskog Ljiljana Popović-Anđić i Branko Anđić. Priređivači su birali neobične, ekscentrične, pomalo uvrnute priče.
   – Istina je da smo birali egzotične, uvrnute priče, sasvim različite od onih na koje su čitaoci navikli i koje očekuju od poznatih latinoameričkih autora. To je delom zato što smo želeli ne samo da zabavimo čitaoce, nego i da pokažemo da je danas vrlo teško reći šta je to „glavna” struja ove dinamične proze.

KAHVA

Predrag Ž.Vajagić

Čulo se samo kako čelični žrvanj u valjkastom vratu ručnog mlina-drobi i raskida uskomešana zrna kafe što se sudaraju, mrve i propadaju ka opojnom ambisu. "Najbolje mlinove za kahvu pravio je neki Joso Bilalić iz Gornjeg Vakufa", zaunjka stari Edib, moj domaćin-otkako je Alma, prethodno me tek plaho poljubivši-izletela nekim svojim poslom koji se mene,iznenadnog gosta, nije ticao. "A u davna vremena, kahva ti se, mladiću, tukla ćuskijom o topovsko đule u stupi od trešnjeva panja. Pa bi se miris taze kahve meraklijski razlijegao čaršijom".

U ''Braći po peru'' Ivo Mijo Andrić, član Društva pisaca BiH i Društva hrvatskih književnika, piše o piscima koje je poznavao ili poznaje i s kojima se manje ili više družio u četrdesetak godina svog stvaralaštva.    

   Nedavno je objavljeno drugo izdanje leksikona: “1001 knjiga koju morate pročitati pre nego što umrete” koja na više od 950 stranica donosi vodič kroz najbolja dela svetske književnosti, od Šeherezadine “Hiljadu i jedne noći” do romana “Animals people” koji je prošle godine nominovan za Bukerovu nagradu.
   Među svetskom književnom elitom na ovom spisku našao se i naš nobelovac Ivo Andrić sa svoje dve knjige:” Na Drini ćuprija” i “Travnička hronika”. U antologiju su uvšćeni Danilo Kiš i Meša Selimović. Među piscima sa prostora bivše Jugoslavije na spisku autora knjiga koje treba neizostavno pročitati zastupljeni su i Miroslav Krleža “ Povratak Filipa Latinovića” i “Na rubu pameti”, Antun Šoljan romanom “Luka”, Dubravka Ugrešić romanom”Muzej bezuvjetne predaje” i Slavenka Drakulić knjigom” Kao da me nema”.

Две паралелне, успешне, приче српског издаваштва у протеклој години стекле су се у једном човеку, Владиславу Бајцу. Један од најбољих српских савремених романсијера објавио је средином 2008. године свој нови роман, „Хамам Балканија” (издавач београдски „Архипелаг”) за који је, само нешто касније, већ добио угледну међународну награду „Балканика” за најбољу књигу објављену на неком од језика Балкана.

osvrt na hrvatsko izdavaštvo u 2008. godini

Knjige su se i ove godine intenzivno objavljivale, a i prodavale. Po broju kapitalnih izdanja čini se da 2008. malo zaostaje za prijašnjim godinama. Trend godine je borba za internet i knjižarsku prodaju, nastavak knjižnih klubova uz popuste od dopuštenih deset posto.